Opet neizvesni izbori, presudiće svaki glas

NOVI SAD – Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) Marko Blagojević ocenio je juče da će predstojeći vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biti "izrazito neizvesni" i da se po neizvesnosti mogu porediti s nedavnim predsedničkim izborima. Stranke će se na tim izborima grupisati u četiri kolone, čiji će nosioci biti SRS, DSS, DS i LDP, rekao je Blagojević u izjavi Tanjugu. On je ukazao na to da je za svaku od tih stranaka stožera važno da okupe što je moguće više partija oko sebe, jer i veoma mali broj glasova može presuditi. Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenio je juče da će predstojeći parlamentarni izbori "biti visokorizični izbori".

– Izbori su od velikog značaja i sa značajnim posledicama. Treba očekivati visok stepen polarizacije i političke mobilizacije i relativno visoku izlaznost – naveo je Stjoiljković u izjavi Tanjugu. On smatra da će DS i predizbornim i postizbornim okupljanjima i aranžmanima "pokušati da parira uticaju radikala" i da bude u statusu relativno najjače stranke. Stojiljković očekuje da će u takozvanom demokratskom bloku, bez narodnjaka, konačno biti stranke koje imaju kontrolni paket akcija, tj. raspolažu s više od polovine mandata potrebnih za sastav vlade.

Teško da će radikali

popustiti Koštunici

Iako su izbori zvanično raspisani tek juče, razgovori o predizbornim i postizbornim koalicijama uveliko traju. Ovog puta narodnjaci i radikali otvoreno pričaju o mogućoj postizbornoj koaliciji, uz obrazloženje da se mora poštovati volja naroda. Tako je juče zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić na konferenciji za novinare rekao da će, ukoliko to bude potrebno, lideru Demokratske stranke Srbije Vojislavu Koštunici po treći put ponuditi da zajedno formiraju vladu posle izbora. Na pitanje da li bi bio u vladi u kojoj je Vojislav Koštunica premijer, Nikolić je odgovorio da je nemoguće da DSS osvoji više glasova od SRS-a.

– Ja nisam političar kalkulant i smatram da premijer treba da bude iz one stranke koja osvoji najviše glasova na izborima – kazao je zamenik predsednika SRS-a. I Velimir Ilić je rekao da bi bila moguća vlada s radikalima, a dan ranije takvu mogućnost nagovestio je i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić. Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić za GL ocenjuje kako je očigledno da su otvoreni putevi za koaliciju između DSS-a, radikala i socijalista, ali da će pregovori, svakako, biti teški.

– Koštunica bi hteo da bude premijer, ali mrka kapa. A opet, on ima bolji kadar i više iskustva. Radikali su zainteresovani samo za ministarstva sile i eventualno premijersko mesto, pa ostaje da se vidi ko će se za šta izboriti – rekao je Nikolić, dodajući da je ipak moguće da taj blok nakon izbora ne dobije priliku da formira vladu.

Nova vlada do 14. septembra

Izborne radnje za parlamentarne izbore raspisane za 11. maj počinju da teku danas, rečeno je agenciji Beta u Pres službi predsednika Srbije. Nov saziv Skupštine Srbije treba da se konstituiše najkasnije do sredine juna, a krajnji rok za izbor vlade ističe sredinom septembra. RIK po zakonu treba da saopšti konačne rezultate do 15. maja, a nakon toga skupština mora biti formirana u roku od 30 dana. Vlada mora biti izabrana 90 dana nakon formiranja skupštine, dakle do 14. septembra, a ukoliko se to ne dogodi, ponovo bi se raspustila skupština i raspisali izbori. Predsednik Srbije Boris Tadić raspustio je juče skupštinu i raspisao parlamentarne izbore za 11. maj, za kad su ranije zakazani pokrajinski i lokalni izbori. Tadić je ukaz o raspuštanju Skupštine Srbije doneo na obrazloženi predlog vlade, nakon što je ustanovljeno da vlada više nema jedinstvenu i zajedničku politiku.

Dogovori u proevropskom bloku

Predsednik Sandžačke demokratske partije (SDP) Rasim Ljajić juče je potvrdio da će ta stranka i DS, s kojim je postignut neformalni dogovor o zajedničkom nastupu na izborima, o potencijalnim koalicijama razgovarati i s Ligom socijaldemokrata Vojvodine, G17 plus, Srpskim pokretom obnove. Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak rekao je za GL da su konsultacije sa svim potencijalnim koalicionim partnerima u toku, ističući da konsultacija nema s radikalima, SPS-om, DSS-om i "sličnim grupacijama".

– Svi koji smo s ove strane čuli smo se i tragamo za nekakvim rešenjem. Da li će demokratske snage ići u jednoj ili više kolona to je još uvek neizvesno, a sve zavisi od procene kako da se to najefikasnije uradi – naveo je on. Čanak nije želeo da komentariše mogućnost da njegova stranka ponovo nastupi sa LDP-om, predvodeći "drugu kolonu".

– Prvo da vidimo koliko kolona, onda ćemo videti kako ih ustrojiti – objasnio je on.

Lider G17 plus Mlađan Dinkić ponovio je da ta partija vidi Demokratsku stranku kao partnera u budućoj vladi Srbije, ističući da su predstojeći parlamentarni izbori podjednako značajni kao izbori iz 2000. godine.

Čanak: Veljin patriotizam meri se evrima

Kod radikala, narodnjaka i socijalista nema nedoumica u pogledu izbora. Prvi i drugi izlaze samostalno, dok socijalisti, prema rečima predsednika te partije Ivice Dačića, imaju dogovor s Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), koju vodi Jovan Krkobabić, i očekuju oko 10 procenata glasova. Izvesno je da će i stranke vojvođanskih Mađara nastupiti na jednistvenoj listi, a verovatno će isti slučaj biti i s Albancima iz Preševske doline. Ostale stranke pokušavaju da se dogovore s nekom od većih stranaka. Komentarišući optužbe predsednika Nove Srbije da neće u koaliciju s onima "koji razbijaju Srbiju", među koje spada i lider LSV-a, Nenad Čanak je za GL rekao da je Ilić dosad vrlo jasno pokazao da se njegov patriotizam meri evrima. – Što više miliona evra skrenuto iz budžeta na lični račun, to veći patriotizam Velje Ilića. A ko razbija Srbiju neka odgovore oni zbog kojih se Srbija i svela na Beogradski pašaluk plus Vojvodina – istakao je Čanak.

Opet tehnička vlada

Ministar Predrag Bubalo izjavio je da, posle jučerašnjeg ukaza predsednika republike o raspuštanju skupštine, Vladi Srbije prestaje mandat i ona počinje da radi kao tehnička. Prema njegovim rečima, tehnička vlada ne može da donosi druge propise opšteg karaktera, ali može da donosi sve uredbe i odluke iz svoje nadležnosti, posebno ukoliko je donošenje propisa vezano za zakonski rok ili donošenje propisa nalažu potrebe države, interesi odbrane, privredna ili tehnička nesreća. Specijalni režim i tretman važi i za ministre.