ČISTKA

BEOGRAD - Pet godina od ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića njegova Demokratska stranka, sudeći prema listi ljudi koji je vode, teško da bi se mogla nazvati istom partijom. Mnogi funkcioneri iz Đinđićevog najbližeg okruženja izgubili su nekadašnje položaje, dok su oni koji su do tada važili za totalne „autsajdere“ isplivali na površinu, po onoj narodnoj dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.

Jedan od najvećih gubitnika je Zoran Živković, koji je sa završenom Višom ekonomskom školom dogurao do funkcije predsednika Vlade Srbije. Bio je predsednik Vlade od marta 2003, kada je Đinđić ubijen, do marta 2004. godine. Takođe, vodio je Demokratsku stranku sve do februara 2004, kada je na skupštini stranke za lidera izabran Boris Tadić. Posle te skupštine Živković je ostao član DS, ali povukao se iz javnog života i prešao u „biznismene“.

Drugi na listi gubitnika jeste diplomirani dramaturg Čedomir Jovanović. Pristupio je DS 1998. i za svega tri godine dogurao do mesta potpredsednika. Bio je najmlađi političar u istoriji Srbije na funkciji šefa poslaničke grupe DOS. Nakon ubistva Đinđića, u novoformiranoj vladi postaje potpredsednik. Posle stranačkih izbora izašao je iz DS i pokrenuo liberalno-demokratsku frakciju koja je javno kritikovala rukovodstvo stranke, što je rezultiralo njegovim isključenjem.

Slobodan Gavrilović, jedan od najbližih saradnika pokojnog premijera i potpredsednik DS u tri mandata, a takođe i predsednik IO DS, sve se manje pojavljuje u javnosti. On smatra da DS za vreme Tadića nije isti kao i u vreme Đinđića, ali s razlogom.

- DS je zadržao Zoranovu viziju, ali je nakon njegove smrti bio prinuđen da se menja u skladu sa širenjem stranke, zadobijanjem većih ovlašćenja, posebno nakon dolaska na vlast. Naši ciljevi i vrednosti koje datiraju još iz devedesetih godina ostali su nepromenjeni, a to su Evropa, mir, ekonomski napredak, modernizacija. Zoran je kao ličnost stranci dao pečat, ali da je i on ostao na čelu stranke, DS bi se menjao - kaže Gavrilović, koji je trenutno član Glavnog odbora DS i direktor Službenog glasnika.

I pored toga što je bio jedan od najbližih saradnika pokojnog premijera, Goran Vesić je nakon dolaska Borisa Tadića na čelo DS bukvalno iščezao s političke scene Srbije. Dok je još bio politički aktivan, Vesić je obavljao funkciju potpredsednika KK Crvena zvezda i savetnika saveznog ministra unutrašnjih poslova. Sada se bavi privatnim biznisom.

Na drugoj strani, jedan od Đinđićevih najbližih saradnika koji je uspeo da opstane u vrhu sadašnje DS jeste Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije u Vladi od 2001. do 2004. godine i potpredsednik Koštuničine vlade.

S druge strane, među funkcionerima koji nisu igrali preveliku ulogu u DS u vreme Đinđića neprikosnoven je sadašnji lider ove stranka Boris Tadić. Član je DS od 1990, bio je član Glavnog odbora i kraće vreme njegov sekretar. Takođe, bio je član Izvršnog odbora i narodni poslanik. Za potpredsednika je izabran 2000. godine, a za predsednika stranke februara 2004. Pre nego što je izabran za predsednika Tadić je obavljao funkciju ministra telekomunikacija u Vladi SRJ, a bio je i ministar odbrane u Savetu ministara SCG.

Zanimljivo je da je Boris Tadić jedini od šestorice „nosača Đinđićevog kovčega“ koji je napredovao u političkom životu Srbije. Ostala petorica - Čedomir Jovanović, Zoran Živković, Vladimir Popović, Đinđićevi kumovi Miodrag Kostić Kole i Dragoljub Marković nisu bili te sreće. Stara izreka da revolucija jede svoju decu i ovog puta se pokazala kao istinita.

MLAĐAN DINKIĆ POGURAO TADIĆA

Politički analitičar Branko Radun smatra da je Tadićev DS potpuno druga stranka u odnosu na Đinđićev DS.

- Nikog iz Đinđićevog najbližeg okruženja nema u sadašnjem vrhu DS. Tadić nije pripadao neposrednom okruženju pokojnog premijera, ali je splet različitih okolnosti doprineo njegovom iznenadnom usponu. Setite se samo kako se Mlađan Dinkić hvalio da je upravo njegova kampanja protiv Živkovićeve vlade prokrčila put Tadiću. Drugim rečima, dolaskom Borisa Tadića na čelo DS u toj stranci je sprovedena neka vrsta demokratske čistke - naglašava Radun i dodaje da se Tadić uopšte ne bi predstavljao u javnosti kao pretendent na Đinđićevo političko nasleđe da se nije pojavio Čedomir Jovanović.