ČUVARI ZDRAVLJA

Ishrana bogata vitaminima, ali i neophodnim mineralima može da smanji holesterol, osnaži imunitet, ubrza zarastanje rana, kao i da poveća plodnost kod muškaraca. Minerali su veoma važni sastojci svih ćelija i neophodni su za stvaranje krvi i kostiju, očuvanje zdravlja nervnog, endokrinog i kardiovaskularnog sistema, kao i mišića.

Oprezno sa veštačkim dodacima

Prilikom upotrebe dodatnih preparata u obliku mineralnih dopuna, odnosno tableta, trebalo bi da vodite računa o uputstvu za upotrebu jer vrlo lako može da se desi da nekontrolisanim unosom dovedete organizam u stanje „predoziranosti". Kao primer može da se navede selen. On je posebno potreban trudnicama, pušačima, starijim osobama, tinejdžerima, i svima koji se neuravnoteženo hrane. Međutim, dnevne potrebe za selenom su veoma male (0.2 mg na dan). Dovoljno je da tokom dana jedemo mlečne proizvode, crni hleb, plavu ribu ili brokuli, pa da podmirimo dnevnu potrebu za tim mineralom. Takođe, ukoliko se preteruje sa kalcijumom u suplementima mogući su neželjeno stvaranje naslaga u telesnim tkivima i pojava kamena u bubregu.

- Nijedan sportista ne bi izdržao svakodnevne napore bez redovnog uzimanja važnih minerala - tvrdi američki nutricionista Earl Mindel, i dodaje da nedostatak bilo kojeg od osnovnih minerala, kao što je, na primer, kalijum, može da izazove niz bolesti i poremećaja kao što su srčane smetnje. Najbolji izvor kalijuma je riba, ali ga ima i u krompiru, zelenom povrću i voću.

Sve telesne tečnosti kao što su krv, suze i znoj sadrže natrijum. S kalijumom i hloridima pravilno raspodeljuje tečnosti, kontroliše stezanje mišića i nervne funkcije. Izvori natrijuma su so, slane namirnice i soja sos.

Cink pomaže održavanju i jačanju imuniteta. Važan je i za zdravlje reproduktivnih organa, posebno kod muškaraca. Ima ga u mesu, ribi, pasulju, integralnim žitaricama, semenkama bundeve, pečurkama i pivskom kvascu.

Kalcijum je najvažniji za kosti, i čak 98 odsto ovog minerala nalazi se u njima. Ostatak je u krvi i učestvuje u metaboličkim funkcijama. Kalcijum takođe ima važnu ulogu u kontroli nervnih podsticaja i mišićnih kontrakcija. Kalcijumom su bogati mlečni proizvodi poput mleka, sira ili jogurta, a ima ga i u ribi.

Magnezijum je važan za zdrave funkcije nerava i mišića, uključujući i srce. Od vitalne je važnosti za pravilan rast kostiju. Najbolji izvori magnezijuma su žitarice, mahunarke, semenke i zeleno povrće, sojini proizvodi, lešnici, orasi i mineralna voda.

Jod je odgovoran za pravilan razvoj i rad štitaste žlezde. Manjak joda može da izazove uvećanje ove žlezde. Najbolji izvor ovog minerala je jodirana so, a nalazi se i u jogurtu i morskim travama.

Fluorid je oblik fluora neophodan za kosti. Pomaže pri stvaranju čvrste i otporne zubne gleđi i značajno povećava čvrstoću i trajnost kostiju. Fluorida ima u tekućoj vodi, čaju i morskoj ribi.

Ljudi sve manje uzimaju magnezijum

Ishrana bogata magnezijumom smanjuje rizik od stvaranja kamena u žuči, ukazuje jedno američko istraživanje. Ljudi, međutim, uzimaju sve manje magnezijuma, što je posledica sve većeg stepena prerade hrane. Deficit magnezijuma povećava nivo triglicerida, a smanjuje nivo HDL (dobrog) holesterola u krvi, a i jedno i drugo povećava rizik od stvaranja žučnog kamena.

Američki stručni tim je to istražio analizirajući podatke o 42.705 muškaraca starosti od 40 do 75 godina, učesnika u studiji koja je obavljena između 1986. i 2002. godine.

Ispitanici su ispunjavali upitnike o svojim prehrambenim navikama, a svake dve godine su registrovane nove bolesti među njima, uključujući i kamen u žuči. U toku 16 godina 2.195 ispitanika obolelo je od kamena u žuči, pri čemu je kod onih koji su u ishrani imali najviše magnezijuma rizik od ove bolesti bio za 33 odsto manji.

Pošalji komentar