Manjinska vlada u Makedoniji

Makedonija od večeras ima manjinsku vladu koja će voditi zemlju do samita NATO u Bukureštu 2. aprila, kada se očekuje da će Makedonija dobiti pozivnicu za članstvo u Alijansi.

To je dogovoreno na susretu lidera četiri najveće parlamentarne stranke opozicije i vlasti u Klubu poslanika Makedonije u Skoplju.

Manjinska vlada znači da premijer Gruevski neće imati većinsku podršku u parlamentu zato što su iz vlade istupili ministri DPA.

Oni, međutim, nisu podneli ostavke već ne podržavaju odluke kabineta Gruevskog.

DPA ima pet ministara i oni će ostati na poslu, zajedno sa ostalim funkcionerima partije, sve dok se ne sastavi nova vlada.

To znači da svi vladini predlozi u narednih dvadesetak dana moraju da dobiju podršku i opozicije i vlasti.

'Vlada Makedonije nastaviće da funkcioniše kao manjinska vlada sa punim kapacitetom u naredne dve do tri nedelje, do samita u Bukureštu. Smatramo da će takav dogovor biti poštovan od strane parlamenta, što će doprineti boljem kapacitetu i punom pravnom delovanju', izjavio je posle sastanka ministar inostranih poslova Antonio Milošoski.

Pored njega, u razgovorima su učestvovali premijer i lider VMRO DPMNE Nikola Gruevski, vođa Demokratske partije Albanaca [DPA] Menduh Tači, opozicioni Socijaldemoratski savez Makedonije [SDSM], koji su predstavljali potpredsednici stranke, i lider Demokratske unije za integracije [DUI] Ali Ahmeti.

Nakon sastanka opozicija je najavila da će voditi konstruktivnu politiku i podržavati manjinsku vladu premijera Gruevskog do samita NATO u aprilu.

'Zabrinuti smo zbog političke situacije i mi kao odgovorna partija u interesu gradjana smatramo da treba da pomognemo vladi jer je to u interesu svih gradjana Makedonije.

Vlada treba da bude fokusirana na priorit - članstvo u NATO', izjavio je posle susreta potpredsednik SDSM Jani Makraduli.

Susret makedonskih političkih lidera usledio je nakon usaglasavanje stava premijera Nikola Gruevskog i presednika Branka Crvenkovskog oko rešavanje spora o imenu s Grčkom.

Makedonija će na pregovorima o tom pitanju, koji se nastavljaju od 17. marta u Beču, zauzeti stav o dvojnoj formuli, koja podrazumeva jedno ime u bilateralnim odnosima sa Grčkom, a ustavno ime za međunarodnu upotrebu.

Politička kriza u Makeodnija usledila je uoči samita NATO u trenutku kada Grčka preti da će upotrebiti veto kako bi blokirala ulazak Makedonije u Alijansu. Spor oko imena Makedonije i Grčke traje 17 godina.

Kriza je izbila kada je lider DPA Menduh Tači odlučio da ta stranka istupi iz vlasti, nakon što premijer nije ispunio njihov zahtev da se donese Zakon o upotrebi albanskog jezika.

Među zahtevima DPA koji nisu ispunjeni bilo je i rešavanje statusa pripadnika bivše Oslobodilačke nacionalne armije [ONA] i priznavanje nezavisnosti Kosova.