Upozorila Zorana

Karla Del Ponte

PREMIJERA Zorana Đinđića upozorila sam da Haški tribunal ima pouzdane informacije da se priprema atentat na njega. Rekla sam mu da to treba ozbiljno da shvati.

Ovako je donedavni šef haškog tužilaštva Karla del Ponte, u svojoj knjizi "Lov", opisala jedan od poslednjih razgovora sa tadašnjim premijerom Srbije Zoranom Đinđićem. Taj sastanak se, kako je navela, odigrao sredinom februara 2003. godine, u Beogradu, samo mesec dana pre nego što je on ubijen.

- Upozorila sam ga da bude veoma oprezan. Pokazala sam mu i interni uzveštaj Tribunala, dve stranice sa podacima o zaveri da bude ubijen. - Znam to, odgovorio joj je Đinđić kroz osmeh, kaže ona.

- Ne žele da sprovedem reforme. Ali, nemoj da se plašiš, paziću se - poručio joj je tom prilikom, i najavio kako priprema obračun sa organizovanim kriminalom koji je u sprezi sa pripadnicima snaga srpske bezbednosti.

DEL Ponteova mu je tada poručila da ne potcenjuje "tu stvar", i da bi trebalo ozbiljnije da shvati pretnje. Jer, kako kaže, naučila je iz sopstvenog iskustva da se "nikad ne zna".

Tog februara mu je rekla da su možda mnoge informacije koje ona ima netačne, ali da je moguće i da u njima ima dovoljno istine. Samo četiri dana posle tog razgovora, napisaće Del Ponteova u svojoj knjizi pet godina kasnije, na Zorana Đinđića je pokušan atentat pored hale "Limes".

Ovaj njihov razgovor se, kao i svaki prethodni, "vrteo" oko haških begunaca, a najviše oko Ratka Mladića. Bivši premijer je tada preneo haškom tužiocu da se, prema poslednjim informacijama, ratni komandant bosanskih Srba krije u blizini granice Srbije sa Rumunijom. Vlasti su i dalje pokušavale da ga ubede da se preda.

- Jedan prijatelj me je obavestio da je Mladić okružen ljudima koji ga naizgled čuvaju, ali ga, u stvari, verovatno drže kao zatvorenika i ubili bi ga kako bi sprečili njegovo hapšenje - prenosi Del Ponteova Đinđićeve reči.

Đinđić je te osobe opisao kao "veoma bolesne ljude" koji su u kontaktu sa kriminalcima i bliski pojedinim funkcinerima policije i vojske. Predložio je da se pitanje "Mladić", stavi na stranu na neko vreme. Plan je bio da Mladić počne da se predstavlja kao "nebitan delinkvent i kukavica" i da se ne pokazuje interesovanje za njega, kako bi bio što manje na oprezu i bio "uhapšen kada to bude najmanje očekivao".

MESEC dana kasnije, 12. marta, srpski političar kome je Del Ponteova najviše verovala, ubijen je. Nije ostala ravnodušna. Naprotiv.

- Želela sam da prisustvujem sahrani, ali su mi vlasti u Beogradu poručile da ne dolazim - žali se u knjizi. - Svilanović je bio prvi koji mi je savetovao da ne dolazim. Rekao je da bi moje prisustvo izgledalo kao provokacija i da bi zakomplikovalo nastavak saradnje sa Tribunalom. Žan-Danijelu Rušu, otpravniku poslova u švajcarskoj ambasadi u Beogradu, preneo je da je moja želja ciničan pokušaj da privučem pažnju medija. To me je uvredilo!

Nekoliko godina kasnije, u ćeliji pritvora Ujedinjenih nacija u Hagu, u snu je umro najvažniji haški optuženik, Slobodan Milošević. Za spoljnu javnost to je izgledalo kao da je nestao razlog postojanja Tribunala. A za Karlu del Ponte - gnev!

- Bila sam besna zato što smo prikupili dokaze koji bi doveli do prave presude - objasnila je razočarenje Del Ponteova u knjizi. - Po meni, to je mogla da bude samo doživotna kazna zatvora.

PROBLEM GENERALA

TOKOM sastanka u februaru 2003. godine, Del Ponteova je obavestila Đinđića da će uskoro objaviti optužnice protiv četvorice generala za umešanost u zločine i etničko čišćenje na Kosovu. On je odreagovao oštro i zatražio od nje da odloži njihovo objavljivanje, jer će, kako je rekao, doneti ozbiljne političke probleme.

KARADŽIĆ

DONEDAVNI tužilac kaže i da će "biti veoma teško" uhvatiti Karadžića. Naglašava, međutim, da se do 2004. godine on nalazio u Beogradu, kada je čitav mesec proveo sa svojom suprugom.