Cele porodice na birou rada

- Zašto dolazim na biro, kada ni zdravstveno ovde više ne regulišem, ni sama ne znam da kažem. Valjda smatram da je to moja dužnost - rezginirano kaže Milica Knežević (30), Novosađanka koja i pored diplome sa psihiologije, najtraženijeg smera na Novosadskom univerzitetu, već devet godina bezuspešno obija prag filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Ona i još 31.642 njenih sugrađana upućeni su na kancelarije u ulici Alberta Tome 2 da bi došli do posla mimo toga da „nekog poznaju“ ili imaju vezu.

- Naravno da sam radila, ali sam sama sebi nalazila poslove. Za devet godina, sa biroa su me pozvali samo jednom. Pa i tada, u prvom susretu sa poslodavcem sam obaveštena da ne ispunjavam čak ni osnovne uslove konkursa! - priča Kneževićeva, jedna od 2.871 nezaposlenih Novosađana kojima diploma fakulteta samo skuplja prašinu. Njihova najčešća destinacija, bez obzira na to koliko godina imaju i koliko dugo čekaju posao, jeste četvrti sprat: kancelarije savetnika za zapošljavanje.

- Želim samo da vidim da li imam pravo da sam pokrenem neki posao. Imam diplomu DIF-a, ali već tri godine, od kako sam zbog političke čistke, dobio otkaz u Sportskom centru u Somboru, za mene nema nijedne ponude, pa sam rešio da pređem u taksiste. Zaista više ne mogu da izigravam domaćicu, dok je izdržavanje cele porodice na supruzi - ruke je digao i Slobodan Mišić.

I u upravi filijale službe za zapošljavanje potvrđuju da je za njegovu grupu nezaposlenih, starije od 50 godina, najteže naći posao, jer svaki poslodavac želi mladu radnu snagu. Zato je i bivši poslovođa Rafinerije, Siniša Radosavljević, već tri godine bez posla, iako ima dva zanata i može da radi i kao vozač i kao strugar.

- Sedam godina sam na birou, ali poziva još nema. Ekonomski sam tehničar, ali trenutno radim kao čistačica, na crno. Bolje i to nego ništa - kaže Zorica M. izbeglica iz Rijeke, dok koleginica K. G. sa kojom čeka pred vratima za „ekonomsku struku“ na drugom spratu filijale, kaže da redovno dolazi samo da bi dočekala penziju. Nadu da će se zaposliti izgubila je onog trena kada je shvatila da posla nema ni za njenu ćerku, inžinjera.

- Dve godine je pokušavala da nađe posao, a kada smo shvatili da su šanse male, uspeli smo da stvorimo novac i pošaljemo je na postdiplomske studije u Sloveniju. I izgleda da će tamo ostati, jer joj već stižu neke ponude - priča K. G.

Da su čitave porodice prijavljene na birou postaje jasno svakom ko stigne u prizemlje, na mesto na kojem se okupljaju uglavnom nekvalifikovani radnici i zanatlije, jer ni za njihovim uslugama poslodavci baš ne mare. Fatima Vaclovik, kojoj su na biro prijavljeni i stariji sin i suprug, odbija da se fotografiše sa dvoje dece. Dosta joj je toga što ne može da nađe posao ni za jedno od njih i što decu mora da dovlači svaka tri meseca, da ne bi bila skinuta sa liste fonda.

- Ovde smo prijavljeni i sin i snaja i ja. Ja sam prijavljena još od osamdesetih. Radila sam nekada kao spremačica, ali već godinama ne radim ništa. Imam rak, a kako da se lečim? Lekove nisam kupila mesecima, odakle?- priča Vera Kajičić iz reda.

U zgradi filijale, čak i pred šalterima za prvo prijavljivanje birou, teško je naći nekog ko zaista veruje da će na ovaj način naći posao. I diplomirani profesor srpskog jezika Olgica Popov, na osnovu prethodnih iskustava, više poverenja polaže u svoju sposobnost da se snađe, nego u filijalu. Jedino studenti sa još friškim diplomama u rukama, poput Nemanje Davidovića, koji je tek završio turizam na Prirodno - matematičkom fakultetu jasno kažu: „Da, nadam se stalnom zaposlenju“. A, u ukupnom broju nezaposlenih, oni čine tek petinu.

Moraju i sami da se angažuju

- Situacija je takva kakva je i izuzetno je važno da ljudi aktivno traže posao, da koriste mogućnosti za dokvalifikaciju i da se sami angažuju. Planiramo da do leta otvorimo centar za aktivno zapošljavanje, gde bi ljudi mogli da dobiju sve informacije od profesionalne orijentacije za sve uzraste, do toga koji su poslovi traženi, na koji način da se predstave poslodavcu, na koji način da se prilagode novim trendovima - kaže Siniša Nadbantić, direktor novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.

I trudnice u redovima

U redovima na birou nije neobično videti i majke sa decom, poput akušerske sestre Nataše, koja je na „redovnu prozivku“ stigla sa bebom. Jer, niko ne želi da bude skinut sa liste biroa.

- Imala sam privremeni posao, pa su me skinuli sa evidencije. Sada sam se ponovo prijavila za svaki slučaj, iako ću se narednih godinu dana, zbog trudnoće voditi kao radno nesposobna - kaže Tanja Popović, koja je u Alberta Tome 2 stigla u poodmakloj trudnoći.