Turajlić: DSS kriva za uspešan povratak radikala

Profesorka Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić ocenila je da Demokratska stranka Srbije (DSS) snosi ogromnu krivicu za to što se Srpska radikalna stranka (SRS) na velika vrata vratila na političku scenu Srbije.

U intervjuu "Građanskom listu", nekadašnja pomoćnica ministra obrazovanja u Đinđićevoj i Živkovićevoj vladi rekla je da Srbija "uopšte nije izlazila iz konfuzne situacije posle 2000. godine" i da ta "permanentna konfuzija nekima odgovara".

"Logično je da ona odgovara radikalima i socijalistima, jer su oni doveli do ukupne konfuzije i užasa devedesetih. Ali, ja zaista nemam odgovor zašto DŠ svih ovih godina prilježno radi na tome da se konfuzija održi i da se omogući, posebno radikalima, da ne podnesu ni delić odgovornosti za devedesete", kazala je profesorka Turajlić.

Ona je navela da je u poslednjih nekoliko godina i Demokratska stranka u nameri da privuče birače, krenula s pričom "koja nije do kraja konzistentna". "Njima je to definitivo donelo velik broj glasova. Možda je to bilo politički mudro i pragmatično za njih, ali ukupno za zemlju bilo je veoma loše", kaže Srbijanka Turajlić i dodaje da prepoznaje krivicu G17 plus i Mlađana Dinkića, koji su "oborili Živkovićevu vladu iz samo njima znanih razloga i time zapravo uzdigli Koštunicu".

"G17 plus je kroz kampanju koju je vodio 2003. godine u velikoj meri obesmišljavao politiku Zorana Đinđića u prethodne tri godine", navela je ona.

Prema njenim rečima, Srbija je mnogo izgubila Đinđićevom smrću i da je on ostao živ zemlja ne bi "ušla u ludilo u koje su je uvodili sve vreme dok su trajali ti, kao, pregovori o Kosovu".

"Kosovo je postalo ne samo centralna nego i jedina tema, pa se sada niko ne usuđuje da govori o bilo čemu drugom. Da je Đinđić s nama, sigurno bismo bili mnogo bliži EU. Imali bismo mnogo više energije. Možda ne bismo živeli u nekoj 'cvetnoj bašti', ali bi život bio drugačiji", rekla je profesorka Turajlić.

Srbijanka Turajlić je ocenila da je ključni problem Srbije "problem njene elite" i da Srbija nema konsenzus o tome kuda se kreće i šta želi da uradi.

"Taj konsenzus, stvaranje jedinstvenog projekta, morala je inicirati elita, koja je zatajila. Elita je, čini mi se, još u nekakvim velikodržavnim projektima. Ona još ima teoriju 'krvi i tla'. Stvarno mislim da je to najslabiji, ali apsolutno najslabiji deo našeg društva", kazala je ona.