(Ne)očekivani potez NBS

Odluka Monetarnog odbora Narodne banke Srbije da poveća referentnu kamatnu stopu za čak tri odsto (sa 11,5 na 14,5 odsto) signal je da će pritisci na inflaciju biti sve veći, procenjuju analitičari. S druge strane, reakcije bankara kreću se od tvrdnji da se kamate na kredite i minuse po tekućim računima neće menjati pa do konstatacija da će najnoviji potez NBS izazvati rast kamata i do pet odsto.

- Podizanje referentne stope za tri odsto izraz je zabrinutosti centralne banke zbog zbivanja na finansijskom tržištu. Reč je o meri koja bi trebalo da utiče na smanjenje potrošnje i suzbijanje inflacije. Ovako nagli skok referentne kamatne stope sigurno će uticati na kretanje kamatnih stopa poslovnih banaka, možda ne u prvom trenutku, ali u narednom periodu svakako. To je neuobičajeno visoko povećanje, ali je taj potez bio iznuđen i ko god da je bio u Monetarnom odboru verovatno bi isto reagovao jer nije bilo alternative - kaže za Danas direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić.

Roba i usluge u februaru skuplji za 0,6 odsto

Beograd - Inflacija u Srbiji merena metodologijom Evropske unije u februaru je iznosila 0,6 odsto u odnosu na januar i 12,5 odsto u odnosu na februar 2007, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. Najveći skok od jedan odsto u odnosu na januar zabeležile su cene hrane i bezalkoholnih pića. Usluge prevoza poskupele su za 0,9 odsto zbog povećanja cena benzina, povećane su i cene alkoholnih pića i duvana i to za 0,4 procenta, dok su prosečne cene drugih grupa robe za široku potrošnju i ličnih usluga uglavnom ostale nepromenjene. Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prosečne promene maloprodajnih cena roba i usluga za ličnu potrošnju, a uključuje i cenu iznajmljivanja stana, finansijske usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge.

U Banci Inteza i Folks banci ne očekuju povećanje kamata na kredite. Član Izvršnog odbora Banke Inteza Dejan Tešić izjavio je da su povećanjem referentne kamatne stope banke dodatno motivisane da slobodna sredstva preusmeravaju u repo operacije, što je i bila namera NBS. Banka Inteza za sada neće povećavati cene dinarskih pozajmica građanima, a da li će do toga doći u budućnosti to će zavisiti od reakcije tržišta. I u Folks banci smatraju da će banke zadržati kamatne stope na sadašnjem nivou iako bi to moglo da utiče na smanjenje njihovih profita. Pojedini bankari ipak upozoravaju da će mera NBS udariti građane po džepu. Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke Goran Pitić uveren je da će dinarski krediti poskupeti. U podizanje kamata sigurni su i u Laiki banci.

Kada je reč o delotvornosti te mere na obuzdavanje inflacije mišljenja bankara su takođe podeljena. Dok jedni tvrde da zaduživanje građana u bankama nije glavni okidač rasta inflacije i da krivca treba tražiti u visokoj javnoj potrošnji, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović smatra da je prvo tromesečje pravi trenutak za ovakvu meru imajući u vidu okolnosti u kojima se nalazi srpska ekonomija. On napominje da je dobro što NBS nije posegla i za dodatnim administrativnim merama kojima je moguće "ugasiti požar" samo na kratak rok. Petrović ukazuje i na praksu niza drugih zemalja u kojima je tržišnim instrumentom, poput referentne kamatne stope, obezbeđena stabilnost cena na dugi rok.

Ovako restriktivnu meru Monetarni odbor NBS obrazložio je neophodnošću da se do kraja godine bazna inflacija zadrži u projektovanom okviru od tri do šest odsto. U NBS procenjuju da bi rekordni rast cena nafte mogao znatno da podigne inflaciju, čemu treba dodati eventualne povećane fiskalne izdatke uoči izbora u maju. Guverner NBS Radovan Jelašić već je najavio da će centralna banka nastaviti da pooštrava mere monetarne politike kako bi očuvala stabilnost cena. U Ministarstvu finansija ocenili su da je reč o preteranom povećanju kamatne stope.

Referentna kamatna stopa od 14,5 odsto predstavlja kamatu na godišnjem nivou koju NBS nudi poslovnim bankama ukoliko se odluče da kupe njene blagajničke zapise. Pri toj transakciji NBS se obavezuje da će te blagajničke zapise posle određenog perioda otkupiti. Putem ovih operacija NBS smanjuje količinu dinara u opticaju što dovodi do jačanja domaće valute. I. Radak