Završen prvi deo Festivala Evropa Oko Evrope

U pariskom bioskopu Antrpo (Skladište), na Monparnasu, završen je prvi deo Festivala Evropa oko Evrope. Manifestacija koja je okupila autore iz Evrope, oko Evrope i daleko izvan Evrope, koji su stvarali u raznim vremenskim razdobljima i pod različitim društveno-istorijskim okolnostima. Zajednički imenitelj za stvaraoce i njihove filmove bila je sineastička praksa, a to u Šabrolovskom maniru definiše ljude koji dobro poznaju svoj posao, čije filmsko iskustvo kreira nove pokrete i domete u filmskom stvaralaštvu.

Tako je direktorka i selektorka festivala, Irena Bilić, posredstvom sintagme Novi evropski senzibilitet šesdesetih godina, okupila reditelje koji su delovali u paralelnim sredinama i nezavisno jedni od drugih doprinosili stvaranju specifičnog urbanizovanog junaka, koji se naročito istakao u filmovima Mikelanđela Antonionija (Pomračenje), Aleksandra Petrovića (Dvoje), Andžeja Varde (Kleo od 5 do 7)... svi prikazani na ovoj manifestaciji.

Kao pandan ovom programu, selektorka je postavila izbor Savremenog evropskog filma i uvrstila na repertoar bioskopa Antrpo - "Aleksandru" (A. Sokurova), "Ostrvo" (P. Lungina) - oba iz Rusije, "Estrelitu" (M. Peveca) i "Ja sam iz Titovog Velesa" (T. S. Mitevska) - proizvedene u Sloveniji i "Zavet" (E. Kusturice) iz Srbije. Makedonska rediteljka Teona Strugar Mitevska trenutno živi u Parizu i gledaocima se predstavila nakon projekcije svog filma, u kome glavna junakinja ne govori, a kroz nju se prelamaju sve frustracije osoba koje je okružuju u ambijentu grada zahvaćenog tranzicijom.

U program nazvanom Film moralne teskobe, dobro su se uklopili filmovi "Klopka" S. Golubovića i "Amater" K. Kiešlovskog. Oba autora su umetničkim sredstvima secirali stanje individue uklještene imperativima i zastrašujućim dilemama. Po čuvenom filmu Živojina Pavlovića "Doviđenja u sledećem ratu", nazvan je ciklus posvećen ratu - "Tri" (A. Petrovića), "Bel Epok" (N. Stojanovića) i, "Rat" (A. Balabanova). Slovenački reditelj Metod Pevec, tumač glavne uloge u Pavlovićevom filmu, izneo je nekoliko detalja sa snimanja, kao i podatak kako je došlo do promene naslova romana "Menuet za gitaru u 25 pucnja" Vitomila Zupana, po kome je snimljen film. Novim naslovom Pavlović je osamdesetih godina prošlog veka predskazao šta će se dogoditi 10 godina kasnije.

Jedan dan festivala bio je posvećen drugom slovenačkom reditelju prisutnom na pariskoj manifestaciji, Karpu Aćimoviću Godini. Bila je to prilika da francuska publika vidi drugi najbolji slovenački film svih vremena - "Splav Meduze" (prvi "Ples na kiši" B. Hladnika, takođe je prikazan na festivalu), "Veštački raj" (prikazan u Kanu 1990), "Ram za nekoliko poza" (TV film iz serije snimljene za RTS), kao i "Ram za nekoliko slika" (iz serije Prilozi za istoriju Yu filma, RTS, 2005), posvećen K. A. Godini. Boravak u Parizu Godina je iskoristio da prvi put uživo vidi veliko platno Teodora Žerikoa, posvećeno brodolomnicima sa Meduze, i lično se uveri u vrstu game koju je uneo u fotografiju svog filma "Splav Meduze".

Nikola Stojanović, čiji je film "Bel Epok: Poslednji valcer u Sarajevu", otvorio festival, takođe je bio gost i dobio priliku da evocira sećanje na vreme šesdesetih godina prošlog veka, kad je upoznao francuske novotalasovce i bio stalni gost stare sale Francuske kinoteke u palati Šajo na Trokaderu. Anjes Varda, rediteljka kultnog filma "Sreća", bila je na projekciji svog filma "Kleo od 5 do 7" i sa prisutnim poznavaocima njenog opusa analizirala svoj prvi film "Kratka oštrica", koji su Godar, Trifo i Šabrol tretirali kao preteču Novog talasa.

Srpski reditelj, Goran Paskaljević stanuje na Bulevaru Sen Mišel i često se spušta na obalu Sene, podseća ga na Savu. Toplo je govorio o filmu Vlatka Gilića "Ljubav", koji je prikazan zajedno sa njegovom "Legendom o Lapotu" i Kusturičinim školskim filmom "Gernika". Prikazani na večernjoj projekciji, sva tri davno snimljena remek dela, tada mladih jugoslovenski autora, delovala su impresivno sa distance od više od tri decenije. U dokumentarnoj selekciji prikazani su slovenački film Mirana Zupančiča "Deca sa Petrička", sudbina siročadi posle Drugog svetskog rata, japanski "Oklopnjača na suvom" Jamamota Jašire, posvećen reditelju Kenetu Šindu, koji prvi put govori o svojoj ratnoj prošlosti i estonski "Uska su vrata" Kersti Uibo, o životu monahinje Teodore u Gračanici na Kosovu.

Festival se seli u Normandiju, u gradove - Evre, Berne, Ruan, a kulturni centri u Mulen d Andeu i Mon Sen Anjanu, biće domaćini filmovima i stvaraocima iz Rusije, Japana, Poljske, Rumunije, Srbije, Estonije i Slovenije. Spajanje naizgled nespojivog, geslo je festivala Evropa oko Evrope.