Automobilom ubio dvoje penzionera

BOR - Najveće timočko selo Zlot, podno Južnog Kučaja, zanemelo je 13. marta uveče kada je u centru tog mesta Jovica Savić (23), vozeći velikom brzinom „ladu nivu“, pokosio šezdesetogodišnje penzionere Leticu Jovanović i Dušana Miletića, koji su na licu mesta ostali mrtvi. NJihovi prijatelji i komšije ne mogu da veruju kako je došlo do tako stravične nesreće, jer su Letica i Dušan svako veče mirno šetali istim putem uživajući u dugim razgovorima. Očevidaca nije bilo, ali je Kristina Janošević prva istrčala iz kuće kada je čula tresak i lomljavu.

- Gledala sam TV program. Bilo je oko 19 sati. Automobil se zakucao u moju kuću, a dvoje nesrećnih ljudi ležalo je nepomično u lokvi krvi. Delovi obuće i odeće razneti su po putu. Jovica se držao za glavu i jaukao. Hteo je da se ubije. Ubrzo su stigli i ostali susedi - priča Kristina Janošević.

LJiljana Stevanović bila je preko puta u prodavnici. Kada je istrčala napolje, Jovica je bio u nesvesti. LJiljanin suprug Aleksandar pozvao je policiju. I on je bio u čudu. Pokazuje kako nema traga kočenja i objašnjava da je vozilo nesrećne penzionere nosilo na haubi najmanje 20 metara.

ŽURIO PO MUZIKU

Grupa meštana Zlota otkriva nam kako je Jovica najverovatnije žurio da ode kod prijatelja i nareže diskove sa odabranom muzikom. Pripremao se za sestrinu svadbu. Nesrećni trenutak, kažu Zloćani, dogodio se, moguće je, u strahu vozača. Umesto da je kočio, dodao je gas, mada će tek policijske analize pokazati uzroke i detalje ove nesvakidašnje saobraćajke. U jednoj od prodavnica čuli smo kako je Jovica otvoreno govorio da „vuče“ traumu iz vojske. Navodno je gledao kako mu snajperski metak ubija druga. O tome je, kažu u selu, pričao u kafićima. Ipak, reč je, bez obzira na neka oprečna mišljenja, o dobrom dečku - podsećaju Zloćani.

-Kada je došao sebi, Jovica je vikao i glasno govorio da u polumraku nikoga nije video. Verujem da je vozio brzo. Bilo mi je i njega žao, jer nije od tih ljudi koji bi nekome naneo bol i tugu. Bar ja sam ga takvog poznavao - govori Aleksandar.

Na putu, juče pre podne, velika bara kišnice i krvi. Razbacano kamenje. Ceo sokak obavijen je tišinom i tihom jezom. Radmila, supruga pokojnog Dušana, plačući pali sveću koja od povetarca nikako da dogori.

- Ne pitajte me ništa, u šoku sam. Ne pamtim da se ovakva nesreća nadvila nad naše selo. LJudi pričaju kako se davnih šezdesetih godina desila slična tragedija. Kažu da je Dušanovo telo na obdukciji u Boru. Ne znam ni kada ćemo ga sahraniti. Ova deca brzo voze, ko zna šta je u pitanju - pokušava da razjasni nesreću uplakana Radmila.

U kući, na ulazu u centar Zlota, gologlav i u crnini Milorad Jovanović, suprug pokojne Letice, mirno pokazuje fotografije i jedva progovara objašnjavajući kako su Letica i Dušan voleli večernje šetnje, pokazujući i na taj način da su im stigli penzionerski dani i miran dobrosusedski život.

Autor:

Agencija SINA