Srbija rizikuje da ostane bez „Južnog toka“

BEOGRAD - Zvanična Moskva i kompanija „Gasprom“ ozbiljno su zabrinuti što su pad druge vlade Vojislava Koštunice i raspuštanje parlamenta onemogućili ispunjavanje obećanja predsednika Borisa Tadića i bivšeg premijera data Rusima - da će sporazum od 25. januara o prodaji 51 odsto Naftne industrije Srbije i izgradnji gasovoda „Južni tok (Južni potok)“ preko Srbije biti ratifikovan do polovine marta. Ruse muči i to što je dovedeno u pitanje formiranje zajedničke kompanije za izgradnju gasovoda, a moralo je da se završi do 25. maja, kako je predviđeno sporazumom potpisanim 25. februara prilikom posete Beogradu Dmitrija Medvedjeva, tada kandidata, a sada predsednika Ruske Federacije.

Rok da se januarski sporazum o saradnji Rusije i Srbije u oblasti naftne i gasne privrede ratifikuje je do kraja ove godine tako da ima vremena da se ovo obavi i posle izbora u maju. Međutim, osnivanje zajedničke firme do 25. maja, mnogo je neizvesnije. NJeno formiranje, prema jednima, je formalnost, a prema drugima, predstavlja ozbiljan posao jer se mora odrediti vlasništvo u njoj, funkcionisanje, šta može da se računa kao ulog. U oba slučaja otežavajući faktor je da srpski pregovarački tim i ne postoji. Nejedinstvo i loše vođenje razgovora bila je odlika i tokom dosadašnjih pregovora sa Rusima.

Za realizaciju Sporazuma zaduženo je Ministarstvo energetike, međutim, o njemu se pita i Srđan Bošnjaković, bivši direktor, a sada predsednik UO NIS-a, generalni sekretar vlade Dejan Mihajlov, kao i ministri za infrastrukturu i trgovinu Velimir Ilić i Predrag Bubalo. Sa „Gaspromom“ bi zajedničku firmu trebalo da formira „Srbijagas“, ali njegov direktor je samo vršilac dužnosti te funkcije. Uz sve to direktor NIS-a je Miloš Saramandić, koji nije iz DSS-a, kao Bošnjaković, već iz DS-a. Inače, obe stranke podržavaju sporazum. Na sve to treba dodati da se lider G17 plus Mlađan Dinkić protivi prodaji NIS-a „Gaspromu“, a mogao bi da bude važan faktor nove vlade u koaliciji sa DS-om. Dinkić smatra da je 400 miliona dolara za NIS, plus 500 miliona za investicije malo. Rusi u takvoj situaciji ne znaju sa kim da pregovaraju.

SKUPŠTINA NE ODLUČUJE

Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je juče da nije realno da se parlament sastane kako bi ratifikovao energetski sporazum. „To nije realno, pogotovo što se taj sporazum još ne nalazi u skupštinskoj proceduri. Da ga je vlada uputila na vreme i da Skupština nije raspuštena, sporazum bi bio ratifikovan“, rekao je Dulić. Itar-tas je preneo juče da nije isključeno da bi Skupština mogla da bude sazvana na jedan dan zbog ratifikacije.

LJudi koji su u Putinovoj predsedničkoj administraciji, „zaduženi za Srbiju“, juče su našem listu otvoreno predočili:

- Kremlj je dvostruko uznemiren. I zato što se Srbija ne pridržava sopstvenih obećanja i preuzetih obaveza, i zato što se pokazuje da je vlast isuviše nestabilna i nepouzdana, toliko da se može ispostaviti da se i sama ratifikacija i realizacija projekta odlažu na neodređeno vreme. Kredit međusobnog poverenja još nije potrošen, ali Rusija i „Gasprom“ žele da u Beogradu imaju pouzdanijeg i predvidljivijeg partnera, sposobnog da spreči prenošenje političkih nesuglasica na međudržavne aranžmane. „Južni tok“ je za Rusiju strateški projekat, u kojem su partneri i Bugarska, Italija i Mađarska, što podrazumeva punu stabilnost. Ukoliko ishod izbora 11. maja osnaži pozicije onih koji su i dosad osporavali potpisano 25. januara - tvrdeći da će kapacitet gasovoda biti premali, te da NIS treba od njega razdvojiti - Srbija rizikuje da ostane bez „Južnog toka“ da samu sebe isključi iz tog, za Balkan, energetskog projekta veka - navode visoki zvaničnici Rusije.

Ako su u Kremlju uznemireni i zabrinuti, u „Gaspromu“ su - i ogorčeni. U ruskom gasno-naftnom gigantu smatraju da je Srbija imala sasvim dovoljno vremena, od 25. januara do pada vlade, da ratifikuje sporazum.

- Sve se potencijalno dovodi u pitanje - upozorio je naš sagovornik iz vrha „Gasproma“. „Mi ćemo, ako ne bude drugog rešenja, sačekati formiranje nove vlade, ali upozoravamo Beograd da je u njegovom interesu da ne gubi iz vida da su Bugarska i Italija na direktan zahtev Rusije pristale da „Južni tok“ ide preko Srbije. Utoliko pre što su se - i povodom neratifikovanja moskovskog sporazuma - određena pitanja, a i sumnje već postoje i u Sofiji, i u Budimpešti, i u Rimu“, dodao je on.

Sumnje se, precizirao je naš sagovornik, svode na pitanje: da li je Srbija dovoljno stabilna i predvidljiva zemlja za realizaciju složenih i strateških projekata.

- Čak i ako na kraju sve bude u redu, šteta je već naneta. Modernizaciju rafinerija NIS-a trebalo bi završiti do 2010. - pre otvaranja tržišta Srbije za uvoz naftnih derivata - a naš „Gaspromnjeft“ još nije ušao ni u krug akcionara NIS-a. Čak i da je ratifikacija za nama, kašnjenje je već ozbiljno jer su za modernizaciju jedne rafinerije potrebne najmanje tri-četiri godine.

Uprkos nekim lošim stranama Sporazum garantuje Srbiji - vlasnika NIS-a sa sopstvenim izvorima nafte i namerom da ovu firmu učini liderom u regionu, prolazak gasovoda za snabdevanje Italije i Evrope kroz Srbiju i zaradu od tranzita, stabilno snabdevanje naftom i gasom, razvoj skladišta gasa i gasovodne mreže, investicije veće od nekoliko milijardi evra u narednih nekoliko godina.

Autor:

Vladimir Spasić