Stare lepotice ugaslog sjaja

Politika

Novi Sad – Grupa entuzijasta okupljenih oko organizacije RIM rešila je da javnosti predstavi pravu sliku nekadašnjih arhitektonskih lepotica, na adresi www.dvorci.info, i na taj način da ukažu kako je neophodno da se što pre reše imovinskopravni odnosi i počne rekonstrukcija dvoraca. Marko Radojević iz organizacije RIM za „Politiku” otkriva da su, obilazeći teren, zatekli jezivu sliku:

– Krenuli smo od Vojvodine, jer u drugom delu Srbije nema toliko dvoraca. Ostalo ih je nešto iz vremena kraljevine, ali uglavnom preovlađuju konaci. Na mapi koju smo objavili na našem sajtu sabrali smo podatke o 62 dvorca i letnjikovca na teritoriji Vojvodine. Utisak je da su ti objekti, kao lepi i luksuzni, ostali samo u sećanju. Osim nekoliko reprezentativnih zdanja koja su, igrom slučaja, zadržala stari sjaj,ostali dvorci koje smo obišli mahom se vode kao objekti „van upotrebe“, napušteni su i ruinirani, sa potpuno uništenom infrastrukturom, bez vrata, prozora, krovova – objašnjava Radojević.

Činjenica je da usvakom mestu u Vojvodini možete da nabasate na neki dvorac. Građeni su od početka 18. veka, a svoj sjaj su počeli da gube posle kolonizacije nakon Drugog svetskog rata. Od tada padaju „iz ruke u ruku“. Četiri dvorca imaju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, 21 su objekti od velikog kulturno-istorijskog značaja, trisu u statusu značajnih kulturnih dobara, više od 20 samo su evidentirana kulturna dobra, a ostali još uvek čekaju utvrđivanje statusa.

U Vojvodini se kao najznačajniji pominju Patrijaršijski dvori dvorac „Ilion” u Sremskim Karlovcima, Vladičanski dvor u Vršcu i Novom Sadu i dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu. Tu je i hotel dvorac „Fantast” nadomak Bečeja. O njima javnost gotovo sve zna.

Sa druge strane, Radojević skreće pažnju na dvorce i letnjikovce koji „decenijama propadaju čekajući status i vlasnike“. Tako u arhitektonskom kulturnom nasleđu Vojvodine jedinstven primer predstavlja dvorac porodice Špicer, jednog od vlasnika Beočinske fabrike cementa, iz 1890. godine. To je građevina prepoznatljiva za taj period, kao pokušaj da se usklade i pomire elementi raznih stilova, od romantike, gotike, renesanse i baroka, pa sve do modernih strujanja jugendstila, artnovea i secesije. Enterijer dvorca je građen u duhu mađarske secesije kitnjastog oblika. Danas je dvorac napušten i već dugo je bez namene. Na njemu ne postoje ni vrata ni prozori, a i krov polako počinje da popušta. Verovatno je zbog toga i dobio naziv „Kuća duhova“, kaže naš sagovornik.

Istu sudbinu, dodaje, doživeo je i dvorac porodice plemića Fernbah u selu Aleksa Šantić u blizini Sombora. Danas je teško i naslutiti nekadašnji sjaj ove reprezentativne porodične rezidencije koja se nalazi u srcu, sada zapuštenog, a nekada velelepnog parka, uređenog po principu engleskih vrtova. Taj dvorac je sagradio jedan od ljudi od najvećeg poverenja cara Franca Jozefa, veliki bač-bodroški župan Karolj Fernbah. Koristio ga je za uživanje svoje porodice i prijatelja, a nazvao ga je po nadimku svoje žene Dore – „Baba Pusta“. Sva čuda tadašnje tehnike i građevinarstva (1906/1907) upotrebljena su da bi impresionirala ugledne goste iz cele Evrope, koji su tu dolazili. Dvorac je, po predanju, okruživao predivni park na dvadesetak hektara, sa 250 biljnih vrsta i malim zoološkim vrtom. Sada izgleda veoma loše i mogao bi da se koristi kao scenografija za horor-film i slične namene. Iščupane su instalacije, polupane pločice, sa polovine dvorca je netragom nestao krov. Spoljašnjost je potpuno uništena, a kapela je ispisana grafitima.

– U većini dvoraca koje smo obišli zatekli smo takvo stanje – kosture kroz koje huči vetar i iz kojih se vidi nebo. Zato i želimo da podsetimo javnost na to da dvorci postoje, da su neiskorišćeni i da propadaju. Ako država nešto ne preduzme, nestaće to kulturno blago, a ostaće nam samo legende – upozorava Marko Radojević.

Ima, kaže, i dobra vest. Krajem prošle godine počela je obnova nekoliko dvoraca: „Kapetanova” kod Starog Leca (između Vršca i Zrenjanina), „Jagodića” kod Konaka, dvorca Šulko Vebera kod Padeja i Taborijevih u Vrbasu. Radojević očekuje da će ih novi vlasnici preurediti u luksuzne turističke objekte. Za one druge ostaje samo nada da će dospeti u ruke dobrih domaćina.

Aleksandra Popović

[objavljeno: 15/03/2008]