Agonija pod zemljom

SENTA - Neopisiva tuga pritisla je žitelje Bogaraša, najmanjeg i najsiromašnijeg sela opštine Senta jer je u jednom trenu smrt uzela njihove čestite komšije, oca i sina Karolja (52) i Žolta (23) Tota. Ista sudbina zadesila je i njihovog prijatelja iz Doline kod Kanjiže Benedeka Šataija (24). Oni su poginuli u petak oko 12.30 kada se zid od naboja visok 2,5 metara iznenada obrušio na njih. Dok su vadili cigle iz temelja napuštenog salaša, zid je pao na četvoricu ljudi. Kristijan Gere (28) iz Bogaraša, uspeo je da preživi tragediju kakva se ne pamti u ovom delu Vojvodine. On se od zadobijenih povreda oporavlja u senćanskoj bolnici.

OSTAJE U BOLNICI

Direktor opšte bolnice u Senti dr Tari Jene rekao nam je da je Kristijan Gere zadobio prelom desne podlaktice. Pokušavajući da se spasi zagrljaja smrti zadobio je i velike oguljotine na ruci. Posle svega što mu se desilo lekari su odlučili da ga još nekoliko dana zadrže na bolničkom lečenju.

- Marljivo smo radili više od sat vremena, kada se iznenada zid obrušio na nas. Svi smo stajali između zida i traktorske prikolice u koju smo ređali cigle. U magnovenju sam primetio da će zid pasti i uzviknuo: „Pazite, pada zid!“. Napravio sam tri-četiri koraka, ali moje kolege, nažalost, nisu imale ni vremena, ni prostora da pobegnu. Sve se desilo u trenutku, u sekundi. Zemlja me je bukvalno zatrpala od glave do nogu. Levom rukom uspeo sam da iskopam rupu kako bih došao do vazduha. Nekako sam uspeo da napipam i izvadim iz džepa mobilni telefon, ali nije bilo signala. Više od pola sata bespomoćno sam ležao, dok nije naišao čobanin Laslo Antal, koji je prvi stigao na mesto nesreće. Antal i još neki ljudi pomogli su mi da se izvučem - s mukom se prisetio neugodnih detalja Kristijan Gere.

Bol za izgubljenim sinom i unukom sa Eržebet Tot (83) juče su delile njene prve komšije i Igor Gere, pet godina mlađi brat povređenog Kristijana. Snaha Veronika i unuka Karolina bile su u Senti gde su sređivale formalnosti u vezi sa sahranom najmilijih. Starica je s teškom mukom smogla snage da izusti nekoliko rečenica.

- Kada nam je telefonom čobanin Laslo Antal javio šta se desilo odsekle su mi se noge. Sa našeg napuštenog salaša u kome niko ne živi dve godine Karolj i Žolt su donosili cigle i crep. Nameravali su da na ovom salašu građevinski materijal iskoriste i podignu još jednu štalu, svinjac i čardak za kukuruz. Neću stići da unuka oženim. Pre godinu dana vratio se iz armije. Pomagao je ocu da obrađuje oko 30 jutara zemlje. On i njegovi drugovi Benedek i Kristijan bili su zlatna deca. Ni sama ne znam kako ću dalje - neutešna je Eržebet Tot.

Totovi će biti sahranjeni na katoličkom groblju u Senti, a Šatai na mesnom groblju u Totovom Selu. Datum kada će nesrećni ljudi biti ispraćeni na večni počinak biće naknadno saopšteni.

Autor:

Saša Urošev