Vesti » Press 16.03.2008
O PROFITU NI REČ
SVE TAJNE SRPSKIH KLADIONICA Promet i profit kladionica najstrože čuvana poslovna tajna, iako se dnevno uplati i do 2.000 tiketa, vlasnici tvrde da nema velikih zarada
Press nedelja, 16. mart 2008.
Zarada sportskih kladionica u Srbiji velika je tajna, ali sudeći po broju uplata, vlasnik dobrostojeće kladionice može nedeljno da zaradi i nekoliko miliona evra. Nijedan od njih, međutim, to ne želi da potvrdi. Svi oni kriju koliko ljudi dnevno prođe kroz njihove kladionice, kolika su prosečna uplata i zarada. Vlasnici čak tvrde da ova igra na sreću više nije profitabilna i podsećaju na devedesete, koje su bile „zlatne godine" kladionica!
Zakon ne štiti školarce
Vlasnici kladionica tvrde za Press da u Zakonu o igrama na sreću postoji nekoliko propusta. Prema rečima našeg sagovornika koji ne želi da mu otkrivamo ime, najveća rupa u zakonu je što njime nije definisano na kojoj udaljenosti od škole sme da se nalazi sportska kladionica.
- Takođe, nije regulisano da udaljenost između dve kladionice treba da iznosi sto ili dve stotine metara, što je normalno da stoji u zakonu. Zato ih ima na svakom ćošku, a pogotovo pored škola... - kaže vlasnik beogradske kladionice.
Menadžer kladionice „Lavovi" Vojin Ratković tvrdi za Press da je ova igra na sreću samo do 2001. donosila veliki novac.
- Danas ovaj posao nije kakvim se smatra. Svi misle da kladionica vlasnicima donosi mnogo novca. Naprotiv, nije tako. Zarada je na nivou 10 do 15 odsto, a mi imamo obaveze prema državi, zaposlenima, igračima. S druge strane, danas je konkurencija velika, kladionica ima na svakom ćošku, jedna pored ili preko puta druge. Male su šanse da posle izvesnog vremena igrači neće iz jedne preći u drugu, a to se znatno oseti. Devedesetih su se u našim objektima formirali redovi, danas ne... Samo to govori koliko se danas ovaj posao razlikuje - navodi Ratković.
On dodaje da od mnogo faktora zavisi koliko će se dnevno uplatiti tiketa u jednom objektu.
- Dnevno se u jednom objektu može uplatiti od 100 do 2.000 tiketa. Sve zavisi od veličine objekta, mesta na kojem se on nalazi, i, naravno, vremenskog perioda. Otprilike, najviše uplata izvrši se u aprilu, maju i junu, jer su tada krajevi prvenstava na koje se ljudi najčešće klade, pa su ishodi izvesniji - tvrdi Ratković.
Vlasnik jedne od beogradskih kladionica, koji je insistirao na anonimnosti, takođe tvrdi da se igrači ne klade kao nekada.
- Mala je zarada, a veliki su izdaci u ovom poslu, pogotovo u Srbiji. U Crnoj Gori za ovu igru vlada veće interesovanje. Igrači se ovde više ne klade kao nekada. Pre nekoliko godina, svi rezultati su se pratili u kladionicama. Sada većina ljudi dođe, popuni tiket i ode, a rezultate prati kod kuće. Igraju se takozvane „sigurice" - kaže naš sagovornik.
Na pitanje koliko vremena treba da se povrati uložen novac, on kroz smeh predlaže da otvorimo kladionicu i da čekamo.
Bivši načelnik Odeljenja za suzbijanje finansijskog organizovanog kriminala Josip Bogić objašnjava za Press da danas kladionice ne zarađuju kao nekad, zbog ukupne ekonomske situacije.
- Svaki biznismen uložiće novac tamo gde zna da će biti para, a kladionice to sigurno nisu. Vlasnici su zarađivali kada se taj biznis tek bio pojavio kod nas. Danas je drugačije - kaže Bogić.
Zarada na maloletnicima
Klađenje, ipak, u poslednjih desetak godina važi za vodeći porok, kako u našoj tako i u okolnim zemljama. U njima se klade svi od 7 do 77 godina. Od radnika gradske čistoće, studenata, preko umetnika, do političara. Najveći problem predstavlja klađenje maloletnika, što je zabranjeno zakonom. Po pravilu, radnik obezbeđenja ili bilo koji radnik u kladionici dužan je da mlađim osobama traži ličnu kartu.
Igrači koji svakodnevno borave u kladionicama kažu za Press da nikada nisu videli da je to neko od radnika uradio, već im, naprotiv, uplaćuju tikete. Međutim, Vojin Ratković iz „Lavova" tvrdi da radnici striktno poštuju to pravilo, ali da se dešava da klinci zamole starije ljude da uplate tiket umesto njih za neku novčanu nadoknadu.
- Ljudi su bezobrazni, pa tako uzimaju od dece dvadeset, pedeset, sto dinara da bi im učinili uslugu. Roditelji posle toga pronađu kod dece tiket i tuže kladionicu - kaže Ratković.
(U sutrašnjem broju - Ko su vlasnici srpskih kladionica)
LJUBINKA RAČIĆ
Pošalji komentar
Zakon ne štiti školarce
Vlasnici kladionica tvrde za Press da u Zakonu o igrama na sreću postoji nekoliko propusta. Prema rečima našeg sagovornika koji ne želi da mu otkrivamo ime, najveća rupa u zakonu je što njime nije definisano na kojoj udaljenosti od škole sme da se nalazi sportska kladionica.
- Takođe, nije regulisano da udaljenost između dve kladionice treba da iznosi sto ili dve stotine metara, što je normalno da stoji u zakonu. Zato ih ima na svakom ćošku, a pogotovo pored škola... - kaže vlasnik beogradske kladionice.
Menadžer kladionice „Lavovi" Vojin Ratković tvrdi za Press da je ova igra na sreću samo do 2001. donosila veliki novac.
- Danas ovaj posao nije kakvim se smatra. Svi misle da kladionica vlasnicima donosi mnogo novca. Naprotiv, nije tako. Zarada je na nivou 10 do 15 odsto, a mi imamo obaveze prema državi, zaposlenima, igračima. S druge strane, danas je konkurencija velika, kladionica ima na svakom ćošku, jedna pored ili preko puta druge. Male su šanse da posle izvesnog vremena igrači neće iz jedne preći u drugu, a to se znatno oseti. Devedesetih su se u našim objektima formirali redovi, danas ne... Samo to govori koliko se danas ovaj posao razlikuje - navodi Ratković.
On dodaje da od mnogo faktora zavisi koliko će se dnevno uplatiti tiketa u jednom objektu.
- Dnevno se u jednom objektu može uplatiti od 100 do 2.000 tiketa. Sve zavisi od veličine objekta, mesta na kojem se on nalazi, i, naravno, vremenskog perioda. Otprilike, najviše uplata izvrši se u aprilu, maju i junu, jer su tada krajevi prvenstava na koje se ljudi najčešće klade, pa su ishodi izvesniji - tvrdi Ratković.
Vlasnik jedne od beogradskih kladionica, koji je insistirao na anonimnosti, takođe tvrdi da se igrači ne klade kao nekada.
- Mala je zarada, a veliki su izdaci u ovom poslu, pogotovo u Srbiji. U Crnoj Gori za ovu igru vlada veće interesovanje. Igrači se ovde više ne klade kao nekada. Pre nekoliko godina, svi rezultati su se pratili u kladionicama. Sada većina ljudi dođe, popuni tiket i ode, a rezultate prati kod kuće. Igraju se takozvane „sigurice" - kaže naš sagovornik.
Na pitanje koliko vremena treba da se povrati uložen novac, on kroz smeh predlaže da otvorimo kladionicu i da čekamo.
Bivši načelnik Odeljenja za suzbijanje finansijskog organizovanog kriminala Josip Bogić objašnjava za Press da danas kladionice ne zarađuju kao nekad, zbog ukupne ekonomske situacije.
- Svaki biznismen uložiće novac tamo gde zna da će biti para, a kladionice to sigurno nisu. Vlasnici su zarađivali kada se taj biznis tek bio pojavio kod nas. Danas je drugačije - kaže Bogić.
Zarada na maloletnicima
Klađenje, ipak, u poslednjih desetak godina važi za vodeći porok, kako u našoj tako i u okolnim zemljama. U njima se klade svi od 7 do 77 godina. Od radnika gradske čistoće, studenata, preko umetnika, do političara. Najveći problem predstavlja klađenje maloletnika, što je zabranjeno zakonom. Po pravilu, radnik obezbeđenja ili bilo koji radnik u kladionici dužan je da mlađim osobama traži ličnu kartu.
Igrači koji svakodnevno borave u kladionicama kažu za Press da nikada nisu videli da je to neko od radnika uradio, već im, naprotiv, uplaćuju tikete. Međutim, Vojin Ratković iz „Lavova" tvrdi da radnici striktno poštuju to pravilo, ali da se dešava da klinci zamole starije ljude da uplate tiket umesto njih za neku novčanu nadoknadu.
- Ljudi su bezobrazni, pa tako uzimaju od dece dvadeset, pedeset, sto dinara da bi im učinili uslugu. Roditelji posle toga pronađu kod dece tiket i tuže kladionicu - kaže Ratković.
(U sutrašnjem broju - Ko su vlasnici srpskih kladionica)
LJUBINKA RAČIĆ
Pošalji komentar
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Nema komentara na ovu vest. Pošaljite vaš komentar, budite prvi »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi