Del Ponte: Podrška ili kapitulacija

DONEDAVNI haški tužilac Karla del Ponte priznala je u svojoj knjizi "Lov" da je, nezadovoljna podrškom međunarodne zajednice, prošle godine nudila kapitulaciju Tribunala. Kako je objasnila, to bi podrazumevalo da se zaključe svi procesi i da se obustavi potraga za preostalom četvoricom optuženika.

Ponudu - begunci u Hagu ili kraj Tribunala, iznela je britanskom ministru za evropska pitanja Džefriju Hunu početkom prošle godine. Tema sastanka je bila mogućnost nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, a Del Ponteova je, kao i uvek, bila protiv.

- Mladić se verovatno krije u jednom stanu u Beogradu. Domaće obaveštajne službe sigurno znaju gde tačno, ali nisu dobile zeleno svetlo za hapšenje od Koštunice - prepričala je Del Ponteova razgovor sa Hunom. - Predsednik Boris Tadić sigurno bi dozvolio hapšenje Mladića, ali on kao predsednik nema mogućnosti da to učini.

Tadašnja tužiteljka je, kako tvrdi, otvoreno zatražila od britanskog ministra da kaže da li je međunarodna zajednica i dalje zainteresovana da se uhapse begunci.

- Ako niste, volela bih da nam to kažete. Završićemo naše procese. Nećemo više ulagati sredstva u potrage za beguncima. Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju biće znak. Ako ih nastavite, znači da vas Mladić i Karadžić više ne interesuju!

U knjizi, donedavna tužiteljka opisuje i jedan od mnogobrojnih razgovora sa komesarom za proširenje EU Olijem Renom. Ovaj je vodila u martu 2006. godine, mesec dana pre nego što je Ren trebalo da saopšti da li će se pregovori sa Srbijom nastaviti.

- Ren mi je tada rekao da veruje srpskim vlastima da zaista pokušavaju da uhapse Mladića, i da je upozorio Koštunicu da će, ako ne održi reč, to skupo platiti - kaže Del Ponteova u knjizi. -

- Onda je pozvao Koštunicu, koji ga je uveravao da će podneti ostavku ako Mladić ne bude uhapšen. April je došao i prošao, a srpski premijer ništa nije dao niti je napustio vlast.

Značajan deo sadašnja ambasadorka Švajcarske u Argentini posvetila je i optužnici protiv bivših političkih, vojnih i policijskih funkcionera koji su se teretili za zločine na Kosovu tokom 1999. godine. Kada je to objavila, kritike su stizale sa svih strana - Beograda, Vašingtona...

Američki ambasador za ratne zločine Pjer Rišar Prosper rekao je da je za "žaljenje i neprimereno" to što je tužilaštvo objavilo optužnice protiv četvorice generala.

- One su stigle u trenutku kada je postojala inicijativa za hapšenje Mladića - rekao joj je Prosper tada, a Del Ponteova je zabeležila u knjizi. - Znate da su za vas u Vašingtonu vrata bila otvorena. Od sada pa nadalje moraćete da kucate.

Sa Zoranom Živkovićem je razgovarala mesec dana pre nego što je objavila takozvanu kosovsku optužnicu. On joj je preneo da je Mladić glavni prioritet i da je Vlada osnovala specijalnu jedinicu od 30 ljudi čiji je jedini zadatak bio - Mladić.

Ubrzo je, međutim, usledila akcija hapšenja ratnog lidera bosanskih Srba u kojoj je učestvovalo čak stotinak pripadnika policije i specijalnih snaga. Bez uspeha!

- Pitala sam Živkovića zašto Tribunal nije pozvan da učestvuje u toj akciji? Pitala sam ga da li je moguće da se toj specijalnoj grupi pridruži jedan član kancelarije tužilaštva. Odgovorio mi je da nema ništa protiv, ali da sa tim mora da se složi i Amerika - tvrdi Karla del Ponte.

BAŠ GA BRIGA

KARLA del Ponte je ispričala i kako se menjala politika SAD prema Haškom tribunalu. Na sastanku sa direktorom CIA Džordžom Tenetom, koji je imala 2000. godine, on joj je rekao da je Karadžić za njega "prioritet broj jedan", isto kao i hapšenje Osame bin Ladena.

Već sledeće godine, Tenet je pričao sasvim drugu priču. Kada mu je rekla da smatra da bi trebalo da podrži napore tužilaštva ako već nema nameru da nešto učini, on joj je odbrusio:

- Slušaj gospođo, baš me briga šta ti misliš!

KARADŽIĆ

DEL Ponteova je obavestila Huna da se bivši politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, kao i Mladić, krije u Srbiji. Dodala je da on, prema njenim informacijama, često ide u Republiku Srpsku i da se uz pomoć Srpske pravoslavne crkve kreće od jednog do drugog manastira ili sela.

- On zavisi od prodaje droge - rekla je ona i dodala da tužilaštvo traži pomoć srpskih pritvorenika iz BiH koji više nisu raspoloženi da plaćaju njegovu zaštitu.