Rentna štednja - mesečna „kirija” koju vam plaća banka

ZARADA - Kroz rentnu štednju najčešće mogu da se štede samo devize s minimalnim rokom oročenja od šest do 12 meseci. U nekim bankama kao što je „Inteza”, ne postoje ograničenja u visini uloga, dok je, recimo, minimalan ulog u „Komercijalnoj banci” 5.000 evra, a u EFG čak 8.000 evra.

U nekim bankama je kamatna stopa na rentnu štednju nešto manja od regularne kamate za devize. S rastom iznosa koji se štedi i roka oročenja, raste i kamatna stopa. Na primer, u „Intezi” je kamata na iznos od 25.000 - 50.000 evra oročen na 12 meseci 5,5 odsto, a na isti depozit oročen na 24 meseca - 5,7 odsto.

Za 50.000 evra u najboljem slučaju može da se kupi stan od 50 kvadrata na periferiji Beograda ili od 30 kvadrata bliže centru. Vlasnik od mesečne rente može da dobije 250-300 evra. Međutim, on mora da uloži u opremanje stana i plati porez od 2,5 odsto ili osam odsto ako je reč o novogradnji. Tri odsto daje agenciji za nekretnine, a u troškove treba uračunati i porez na imovinu, renoviranje i krečenje.

S druge strane, ako se neko odluči da 50.000 evra oroči na 12 meseci po kamatnoj stopi od 5,5 odsto, mesečno će na devizni račun dobijati oko 180 evra, kad se uračuna plaćen porez na kapitalnu dobit od 20 odsto. U slučaju da se taj novac oroči na 36 meseci po kamatnoj stopi od šest odsto, klijent će mesečno dobijati 200 evra.

Kod rentne štednje postoji rizik da će vam novac odmah zatrebati, pa se u tom slučaju depozit mora povući pre isteka oročenja. U nekim bankama novac se ne može povući pre isteka roka, dok se u drugima plaća „penal” od najčešće 0,5 odsto celog depozita. Klijent mora da vrati sve mesečne uplate, dok se zarada svodi samo na kamatu kao u štednji po viđenju (oko jedan odsto).