Poskupeće i krediti u evrima

Bankarima ne nedostaje argumenata kada se obrazlaže poskupljenje kredita u Srbija

Rast kredita u domaćoj valuti u Srbiji je gotovo izvestan posle rekordnog skoka referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, a sada se sadašnjim i budućim dužnicima smeši i poskupljenje kredita u stranoj valuti. Iako je euribor, bazna kamatna stopa za evre, od početka godine pao za nekih 0,14 odsto, što znači i da bi kamatne stope na kredite u evropskoj valuti trebalo za toliko da padnu, zbog povećanog rizika zemlje, krediti bi u Srbiji u dogledno vreme mogli da budu skuplji. Rizik zemlje, kažu iz Unikredit banke, može da u ukupnoj kamatnoj stopi nosi i 2,5 procentnih poena.

Srbija kontra sveta

Prema rečima Svetozara Šijačića, člana Izvršnog odbora Rajfajzen banke, Evropska centralna banka i američki Fed su snizile kamatne stope, zbog čega su pale i međubankarske kamate, kao što su euribor, švajcarski libor ili „prajm rejt" za dolar, ali u uslovima globalne recesije su povećani tržišni, valutni i kreditni rizici, pa je komponenta kamate koja se odnosi na rizičnost značajno povećana. Naročito ako je reč o pozajmljivanju iz jedne zemlje u drugu, gde je pored klasičnih prisutan i rizik zemlje sa svojom političkom komponentom. Takav rizik Srbiji ne treba.

- Bazna stopa je zaista pala, ali je usled opšteg povećanja rizičnosti plasiranja sredstava, a naročito povećanja rizika Srbije kao zemlje, došlo do povećanja onog dela kamatne stope koji se dodaje na baznu u cilju izravnavanja rizika. Tako da se u budućnosti može očekivati povećanje, a ne smanjenje kamatnih stopa na stranu valutu, kao i na kredite indeksirane u stranoj valuti - najavljuje Šijačić i dodaje da je dobra vest za građane to što će se verovatno povećati i kamatne stope na depozite, odnosno štednju u stranoj valuti.

Uticaj lošeg rejtinga

U Sosijete ženeral banci ističu da su građani Srbije izuzetno uredne platiše, tako da tu trenutno rizik za banke nije veliki, ali i da se poremećena makroekonomska ravnoteža u zemlji, kao i indirektno dejstvo globalne recesije u budućnosti mogu odraziti nepovoljno na sposobnost klijenata da uredno servisiraju dug.

Za Srbe veći EMBI

Sredinom prošle godine indeks obveznica za zemljama istočne Evrope (EMBI), koji služi kao reper za određivanje rizika i kamatnih stopa za kredite ovim zemljama, porastao je za skoro sve zemlje regiona. Tako je zaduživanje srpskih preduzeća poskupelo za 1,5 odsto, odnosno ta marža je krajem januara iznosila 2,8 odsto. To znači da je najmanje za toliko skuplji kredit za preduzeće iz Srbije, nego za neku firmu iz razvijenih zemalja.

- Naše procedure za odobravanje kredita su utemeljene na principima sigurnosti i sveobuhvatne procene rizika, te ne očekujemo probleme, pogotovo kada su u pitanju gotovinski i keš krediti. Premija za rizik zemlje je deo ukupne cene izvora sredstava koji banka obezbeđuje iz inostranstva. Na to se dodaje još i trošak obavezne devizne rezerve u zemlji, i to je ukupan trošak banke prilikom nabavke sredstava. Generalno aktuelna situacija u zemlji, kao i nedavno objavljeni internacionalni rejting Srbije imaju direktan uticaj na visinu ove premije, koju pre ili kasnije usvajaju svi strani kreditori - napominje Sonja Miladinovski, član IO ove banke. Prema njenim rečima, varijabilne kamatne stope koje su vezane za vrednost šestomesečnog euribora usklađuju se svakog meseca, tako da su rate kredita već smanjene.

- Da li će i koliko procenata domaće banke uračunati u cenu kredita na ime rizika zemlje, zavisi i od izvora gde banka prikuplja sredstva, kao i od kvaliteta klijenata. To zavisi od menadžmenta svake banke i od toga da li će dozvoliti da im klijent pređe u drugu banku - kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Složena računica

Dejan Tešić, član IO Inteza banke, kaže da se rizik zemlje ne meri stepenom naplate potraživanja, a posebno ne trenutnim nivoom, već je to složena funkcija koja uključuje i ekonomske i političke faktore.

- Na eventualni rast kamata na kredite indeksirane u stranoj valuti može da utiče pre svega pad kreditnog rejtinga i povećanje indeksa rizika zemlje, koji bi bili posledica političke nestabilnosti, kao i eventualno pooštravanje mera monetarne politike, a najpre povećanje obavezne rezerve - objašnjava naš sagovornik. On napominje da ova banka kvartalno usklađuje kamatne stope kredita vezanih za evro sa promenama euribora i ukoliko na kraju prvog kvartala ova kamata bude niža nego 31. decembra 2007. godine, to će automatski značiti da će i kamatne stope biti snižene.

- Rizik može da utiče na premiju, a koji deo kamatne stope čini ta premija nemoguće je opisati jednom cifrom ili procentom, jer sve zavisi od svakog konkretnog proizvoda. U Folksbanci nije povećana premija rizika u prethodnih nekoliko meseci - kaže Tanja Marković, stručni saradnik u odeljenju za razvoj proizvoda u ovoj banci.