Domaćini široke ruke

U 20.kolu Super lige gosti su se baš gostili. Samo je Crvena zvezda bila negosoljubljiv domaćin, na svom terenu crveno-beli su pobedili OFK Beograd sa 2:0 i tako zadržali priključak vodećem Partizanu, minus pet je ostao i u naredna dva kola koja predhode nokaut fazi takmičenja. Naime, prvi put u istoriji fudbala na ovim prostorima, bez obzira kako se zvala dražava, posle "normalnog" dvokružnog igranja (svako sa svakim, jednom kući jednom u gostima) igraće se i treći krug u kom su "povlašćenui"bolje plasirani klubovi. U prevodu to znači da će prvoplasirani biti u "odlučujućem meču" domaćin drugoplasiranom timu, odnosno ekipe koje zauzmu prvih šest mesta nakon drugog mesta imaće jedno "domaćinstvo" više (6 prema 5) u odnosu na "donji" deo tabele.

Da domaći teren nije ne samo presudna prednost, već da u ovoj i ovakvoj Super ligi ne znači praktično ništa, na najbolji način pokazalo je ovo kolo. Naime, osim već pomenutog susreta na Marakani, na ostalim stadionima gosti su se baš gostili. Borac i Napredak su se na Banovom brdu i u Lučanima zadovoljili"samo bodom", dok su Partizan u Kuli, Vojvodina u Beogradu i Banat uzeli sva tri boda.

Na prvi pogled reklo bi se kolo puno iznenađenja. Za one koji malo pažljivije posmatraju ( a i za "kladioničare") većih iznenađenja nije bilo - sve utakmice su "ušle u 0-2", dakle malo golova ( na 12 utakmica samo osam puta su zatresene mreže ). Taj podatak je, najverovatnije, i najrečitije objašnjenje što je na svih šest stadiona bilo tek nešto više od desetak hiljada navijača, a više od polovine ih je bilo na beogradskoj Marakani koja je sa svih sedam-osam hiljada gledalaca delovala sablasno prazna. Ako žele da vrate navijače na stadione, u šta se svi klubovi odreda zalažu, to im je prioritet nad prioritetima, onda će morati da nauče svoje igrače da daju i golove, o osnovnoj fudbalskoj abecedi (prijem lopte, dupli pas, igra bez lopte, ...) i da ne govorimo. Rečima, parolama da smo najlepši, najjači, najpametniji, nećemo ih više prevariti.