Politika nadjačala poslovne rezultate

BEOGRAD - Iza nas je jedna od najcrnjih nedelja Beogradske berze. U utorak je indeks Beleks 15 imao najveći dnevni pad u svojoj istoriji od 7,39 procenata, dok je ukupni minus u prva četiri trgovačka dana iznosio nešto više od 18 procenata. Tek je u petak zabeležen oporavak, tako da je Beleks 15 ukupno izgubio 16,85 procenata u toku protekle nedelje, dok je indeks Beleks lajn zabeležio nešto manji gubitak od 10,37 procenata. Najveći prošlonedeljni gubitnici su „Telefonkabl“, čije su akcije pale za 36 procenata i Privredna banka koja je izgubila 24,16 odsto vrednosti, dok je pozitivan trend od 2,56 odsto zabeležen samo kod „Baninija“, odnosno 1,2 procenta kod „Agrokopa“, među akcijama kojima se trguje kontinuirano.

Prosečan dnevni promet bio je skoro tri miliona evra, a učešće stranih investitora u ukupnom prometu iznosilo je 50 procenata, pri čemu su oni skoro jednako i kupovali i prodavali, što znači da ih nije zahvatila panika. Učešće stranih investitora poraslo je u petak na 60 odsto, kada je Beleks 15 prvi put tokom cele nedelje bio u plusu, što može biti najava smirivanja nestabilnosti na tržištu. Glavni pokretač pada akcija bili su investicioni fondovi, koji su pod pritiskom uznemirenih malih ulagača bili primorani na prodaju pozicija, kako bi mogli da isplate vrednost investicionih jedinica svojim članovima.

Značajan obim trgovanja na nedeljnom nivou zabeležen je samo za akcije AIK banke kojima je trgovano u iznosu od preko 338 miliona dinara, dok su sve ostale akcije ostvarile promet manji od 100 miliona dinara. AIK banka je devet dana zaredom beležila pad vrednosti svojih akcija, ali je u petak, na prometu od 70,5 miliona dinara, došlo do preokreta, pošto je akcija ove banke ostvarila rast cene od 1,49 odsto.

Beogradska berza je saopštila da se uzroci loših rezultata na domaćem finansijskom tržištu nalaze u najbližem okruženju, ali i u kretanjima na svetskim berzama. Od početka marta svi vodeći svetski indeksi beleže produbljivanje negativnog trenda, koji je prisutan još od početka ove godine, kada je iniciran hipotekarnom krizom u SAD i tamošnjim recesionim očekivanjima.

U Srbiji je presudnu ulogu odigrala politička situacija. Iako su zabeleženi uspešni rezultati pojedinih kompanija čijim se akcijama trguje na Berzi, na njihovu vrednost uticali su neekonomski faktori, poput straha od inflacije i usporavanja privrednog razvoja.

Dodatnu neizvesnost kod investitora stvorila je i rejting agencija „Standard & Pur“, koja je preinačila predviđanje rejtinga Srbije sa „stabilnog“ na „negativan“. Do promene je došlo zbog povećane političke nestabilnosti uzrokovane padom vlade. U izveštaju S&P navedeno je i da bi politički problemi mogli da dovedu do prekomerno ekspanzivnog fiskalnog pristupa, slično kao i uoči parlamentarnih izbora u 2007. godini. Pored toga, S&P predviđa da bi budžetski deficit mogao da dostigne 14 odsto BDP-a u ovoj godini, uz odlaganje privatizacije i razočaravajući nivo direktnih stranih investicija.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti