Ove godine više prvaka

Do početka upisa prvaka u osnovne škole u Srbiji ostalo je manje od mesec dana, a domovi zdravlja su počeli da obavljaju sistematske preglede mališana. Ove godine u školskim klupama naći će se 78.477 prvaka, što je za oko 2.000 đaka više u odnosu na prošlu godinu.

Prvi put u školske klupe sešće deca koja su rođena između 1. marta 2001. i 1. marta 2002. godine, dakle, devojčice i dečaci koji će u septembru imati od šest i do sedam i po godina. U prvi razred će moći da pođe i dete mlađe od šest i po godina, ukoliko to roditelji baš žele i ako školski psiholog proceni da je mališan zreo za školske obaveze. Moći će da se upišu i deca starija od sedam i po godina, ukoliko zbog bolesti, socijalne i psihološke nezrelosti nisu mogla na vreme da pohađaju prvi razred.

Upis u prvi razred počinje 1. aprila i obično traje do kraja juna, mada u školama kažu da decu upisuju sve do 1. septembra, dakle do početka nove školske godine. Roditelji koji ne žele da njihovi mališani pohađaju najbližu osmoletku kojoj teritorijalno pripadaju, već neku drugu, udaljenju od njihovog mesta stanovanja, treba da predaju molbu školi na koju tipuju. Škole su dužne da prime svu decu koja im teritorijalno pripadaju, a sve ostale zainteresovane upisuju samo ako imaju mesta. Zbog toga se predaju molbe kako bi se u školama na vreme znalo koliko je interesenata za upis, a i da bi roditelji blagovremeno saznali da li će uspeti da udenu dete u željenu osnovnu školu. Obično se u školama trude da ne odbiju nijedno dete.

Za upis deteta u prvi razred osnovne škole treba školi dostaviti izvod iz matične knjige rođenih (ne mora da bude „svež”), lekarsko uverenje o zdravstvenoj i fizičkoj sposobnosti deteta, potvrdu vrtića da je mališan pohađao pripremni (predškolski) program, odnosno takozvani nulti razred i prijavu boravka. Umesto prijave boravka jedan od roditelja može da pruži na uvid svoju ličnu kartu.

Kada se predaju sva dokumenta, onda dete testira školski psiholog. Psiholog procenjuje da li je dete zrelo da pođe u školu. Događa se da psiholog odloži upis deteta za sledeću godinu. Školski psiholozi su ti koji formiraju odeljenja, vodeći računa o tome da „pomešaju” klince, da bi ujednačili razrede, a ne da u jednom odeljenju budu najpametnija, natprosečna deca, a da u drugima da sede „slabiji” ili prosečni mališani. Često se dešava i da roditelji traže da im dete bude kod određene učiteljice ili učitelja, jer su za njih čuli da su odlični pedagozi. Ili, pak, žele da im dete bude u određenoj smeni kako bi, na primer, bilo u školi u isto vreme kada i njihovo drugo dete. U školama se uglavnom trude da udovolje željama roditelja.

Roditelji se uglavnom prilikom upisa izjašnjavaju o tome da li će njihova deca ići u produženi boravak i hoće li učiti veronauku ili građansko vaspitanje. U nekim školama roditelji se o tome izjašnjavaju na početku školske godine.

Decu su doskora uglavnom pohađala najbližu osnovnu školu, jer su gotovo sve osmoletke bile iste. Tako su i svi iz razreda najčešće stanovali u istom kraju, pa su se lakše i više družili i izvan škole.

Sada se osmoletke sve više razlikuju, decu vrebaju razne opasnosti, a i roditelji su sve zahtevniji. Bitno im je pre svega da u školi njihova deca budu bezbedna, da prostor u kome uče bude prijatan, da postoje sportski tereni i fiskulturne sale, da dete može tu da trenira željeni sport... Važno im je i koji se strani jezici uče u školi. Mame i tate vode računa i tome da škola nije na mestu gde je gust saobraćaj, da njihovi mališani bez presedanja mogu da stignu do škole, da školu ne posećuju rasturači droge, da školska zgrada nije u nekom „mračnom” kraju grada. Raspituju se i o tome da li su učitelji i nastavnici dobri pedagozi kako njihove mališane ne bi boleo stomak pri samoj pomisli na odlazak u školu.

Sticanje osnovnog, kao i srednjeg obrazovanja u Srbiji je besplatno u državnim školama. Školarine se plaćaju samo u privatnim školama, a cenovnik određuje svaka škola za sebe, kao i eventualne dodatne uslove upisa.

Aleksandra Brkić

[objavljeno: 17/03/2008.]