Problemi na berzi ne brinu stručnjake

Za poslednja tri meseca indeks BELEX 15 na Beogradskoj berzi pao je tridesetak odsto. Istovremeno s padom vrednosti akcija na Beogradskoj berzi, poslednjih nedelja je pala i vrednost investicionih jedinica, ali to ne zabrinjava portfolio menadžere koji očekuju da „crvenu” liniju uskoro zameni dinamična „zelena” koja označava rast na berzi.

Vladimir Pavlović, portfolio menadžer fonda FIMA Proaktiv, smatra da je pad cena akcija na berzi prouzrokovala – panika.

– Ovih dana stiže dosta pitanja od investitora šta treba raditi u situaciji kada berzanski indeks za nekoliko nedelja padne 25 odsto. To pitanje podrazumeva dva pitanja investitorima – da li ste uložili na tržištu kapitala više od 30 odsto svoje imovine i da li vam je taj novac potreban u narednih šest meseci do godinu dana. Ukoliko je odgovor na njih „ne”, utoliko je i odgovor na pitanje da li sada treba prodavati akcije ili investicione jedinice takođe negativan – ističe Pavlović.

On podseća da se u gotovo svim knjigama o ekonomiji pominje „Velika ekonomska kriza 1929”, kada je berza pala tridesetak odsto. Tada je veliki broj investitora uzimao „marginske kredite” i kupovao akcije na precenjenom tržištu, pa kada je tržište počelo da pada, banke su pozvale investitore da prodaju svoje pozicije, što je i izazvalo pomenuti pad berze.

– U Srbiji je u investicione fondove investirano oko pet evra po glavi stanovnika, dok u zemljama u regionu prosečan stanovnik ima uloženo između 500 i 1.000 evra, što govori o budućem potencijalu naših investicionih fondova. Za sada nema nijedne banke koja aktivno podržava i plasira „marginske kredite”, tako da ni ova opasnost po finansijsko tržište ne postoji – kaže Pavlović.

Aleksej Misailović, iz Fokus investa, Društvo za upravljanje investicionim fondovima, kaže da je loša vest sa finansijskog tržišta da se Beogradska berza nalazi na nivou iz decembra 2006. godine. Dobra vest je da je martovski pad indeksa BELEX 15 od 23 odsto zaustavljen na vrednosti od 1.615, rastom od 1,62 odsto poslednjeg trgovačkog dana, prošle nedelje.

– Pad tržišta je u najvećoj meri posledica domino efekata manjih lokalnih investitora, koji su pod utiskom opšte nestabilnosti, a koja se u sferi ekonomije i na tržištu kapitala i novca dodatno napumpava medijski crnim tekstovima, kao da nam se sprema apokalipsa. Sve smo već videli i ništa nas ne može iznenaditi.

Nažalost, u uslovima povišenog atmosferskog pritiska lavinu lako izazove i povećana frekvencija vetra i ona se sama zaustavlja ako nemate sistem zaštite. Na tržištu kapitala je to spirala negativnih očekivanja koja je najviše zbunila najveći deo agregatne tražnje berze i to strane institucionalne investitore, kojima su pod svežim utiskom globalnog pada finansijskih tržišta zaklecala kolena – kaže Misailović.

Istovremeno i domaći institucionalni investitori, tačnije industrija investicionih i penzionih fondova kao osnovna brana lokalnog tržišta tek što je počela da radi i akumulira sredstva i prinos bila je primorana da prodaje deo portfelja ne bi li održavala likvidnost. Sve ovo posmatraju špekulanti, koji obaraju tržište i to će nastaviti da rade ne bi li kupili što jeftinije.

– Nažalost, tržište je pokazalo koliko je sistemski još uvek neuređeno i konjunkturno nezrelo.

Činjenica je da su danas najveće listirane srpske kompanije cenovno potcenjene u fundamentalnom smislu. Na berzi se trguje očekivanjima koja su kako ekonomska, tako i psihološka. U uslovima kada postoji veći nivo sistemskog rizika i neizvesnosti lako se uspostavlja i prisustvo negativne psihologije – ističe Misailović.

Kada nema sistemskih rešenja za takve okolnosti dešava se psihologija mase na tržištu, dodaje on. To znači da, iako imate tržišnu ekonomiju, ne možete stvari prepustiti samo ponudi i tražnji. Dobrim primerom on navodi aktivno učešće s meromNBS kao regulatornog organa na deviznom tržištu.

D. Spalović

[objavljeno: 17/03/2008]