Spoljnotrgovinska robna razmena za januar u porastu

Republički zavod za statistiku saopštio je da ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za januar ove godine iznosi 2201,1 milion dolara, što predstavlja porast od 32,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno 1495,2 miliona evra, što je porast od 16,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 696 miliona dolara, što čini povećanje od 28,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 1505,1 milion dolara, što je za 34,1 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 472,8 miliona, što čini povećanje od 13,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe vredan je 1022,4 miliona, što je za 18,4 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Deficit iznosi 809 miliona dolara, što čini povećanje od 39,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Deficit izražen u evrima iznosi 549,6 miliona, što čini povećanje od 23 odsto u odnosu na isti period 2007. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 46,2 odsto i manja je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 48,3 odsto.

Povećanje uvoza u proteklom mesecu posledica je uvoza energenata, koji u proteklom periodu čini 27,6 odsto ukupnog uvoza, uvoza rude bakra i gvožđa koje se koriste za proizvodnju osnovnih i drugih metala, a koji na svetskom tržištu imaju povoljnu cenu, kao i rasta tražnje (javne i lične potrošnje) iako su realne zarade u januaru u odnosu na decembar protekle godine bile realno niže za 18,8 odsto, dok je na rast lične potrošnje u januaru uticalo znatno realno povećanje zarada iz decembra.

Povećanje izvoza rezultat je do sada obavljene privatizacije i restrukturiranja preduzeća, kao i potpisanih i ratifikovanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti, koji su sada objedinjeni u jedinstveni CEFTA sporazum, izvoza viškova poljoprivrednih proizvoda, pri čemu je izvoz povrća i voća 32 miliona dolara (naročito maline, višnje, šljive i sveže jabuke), a žitarica i proizvoda od njih 18 miliona dolara.

Takođe, povećanje izvoza rezultat je i potpisanog Sporazuma sa EU po kome proizvodi naše tekstilne industrije imaju preferencijalni status na tom tržištu, kao i povoljnih odnosa razmene (osim povoljnih cena na svetskom tržištu proizvoda koje izvozimo, na povoljno kretanje odnosa razmene uticala je i struktura tržišta - izvozimo pretežno na tržišta evro zone, a uvozimo pretežno sa tržišta dolarskog područja).

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti), najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 69 odsto (480,5 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju 23,9 odsto (166,5 miliona dolara) i oprema 7 odsto (49 miliona dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 65,6 odsto (987,6 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju 21 odsto (316,5 miliona dolara) i oprema 13,4 odsto (201 milion dolara).

Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Italija (97,8 miliona dolara), Nemačka (83,6 miliona dolara) i Bosna i Hercegovina (69,6 miliona dolara).

Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Ruska Federacija (342,2 miliona dolara), Nemačka (152,3 miliona dolara) i Italija (120,9 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije (više od polovine ukupne razmene).

Suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama – Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom i Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, kao i zbog nedovoljnog korišćenja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu za 2007. godinu najveće učešće imaju gvožđe i čelik (97 miliona dolara), obojeni metali (61 milion dolara), odeća (40 miliona dolara), proizvodi od metala (32 miliona dolara) i povrće i voće (32 miliona dolara). Izvoz ovih pet odseka čini 37,6 odsto ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su nafta i naftni derivati (231 milion dolara), prirodni gas (123 miliona dolara), drumska vozila (99 miliona dolara), električne mašine i aparati (61 milion dolara) i gvožđe i čelik (58 miliona dolara), a njihov uvoz čini 38,0 odsto ukupnog uvoza.

Na listi prvih 100 proizvoda u izvozu po Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST), na prvih pet mesta su toplo valjani proizvodi različitih dimenzija i ploče i limovi od legura, sa vrednošću od približno 88 miliona dolara, zatim slede delovi za mašine (15 miliona dolara), nove spoljne gume za putničke automobile sa 14 miliona dolara. Na osmom mestu su maline sa 13 miliona dolara, prati ih električna energija sa 11 miliona dolara, koliko iznosi i izvoz hulahop čarapa.

Lista prvih 100 proizvoda u uvozu po istoj nomenklaturi za januar pokazuje da je na prvom mestu nafta sa vrednošću od 170 miliona dolara, zatim sledi gas sa 100 miliona dolara i putnički automobili sa 41 milion dolara.

U januaru je zabeležen i značajan uvoz plinskog ulja u visini od 38 miliona dolara. Metalurški koks je uvezen za 29 miliona dolara, električna energija za 28 miliona dolara, a uvoz lekova za maloprodaju iznosi 21 milion dolara (uglavnom iz zemalja EU).

Na osmom mestu su motorna vozila za prevoz robe sa 18 miliona dolara, predajnici sa ugrađenim prijemnikom (17 miliona dolara), dok je tečni butan uvezen za 15 miliona dolara, koliko iznosi i uvoz uree za potrebe poljoprivrednika.

Izvor: Vlada Republike Srbije