Vesti » Press 17.03.2008
RADNIK OSTAO INVALID, GAZDA NE HAJE
Posle strujnog udara na građevini firme „Mokolini", Dejan Đorđević iz Bele Palanke, nakon tromesečne borbe za život, ostao je bez obe noge, a jedva može da koristi samo levu ruku
Press ponedeljak, 17. mart 2008.
Bez roditelja nemoćan... Dejan Đorđević prepušten sam sebi
Dejan Đorđević (39) iz Bele Palanke, radeći na građevini za firmu „Mokolini" iz Niša, u februaru prošle godine preživeo je strujni udar od čak 35.000 volti i ostao težak invalid, koga su zaboravili svi. Đorđević je posle strujnog udara ostao bez obe noge, koje su mu ispod kolena amputirane, levu ruku jedva može da koristi, a desnom uopšte ne može da se služi.
Inspektori podneli prijave
Načelnik Inspekcije rada u Pirotskom okrugu Aleksandar Popović rekao je za Press da su inspektori izvršili uviđaj, posle čega su podneli krivičnu prijavu protiv direktora preduzeća „Mokolini" Branka Manića zbog nepreduzimanja mera bezbednosti i zaštite zdravlja radnika na radu. Inspektori su podneli i prekršajnu prijavu protiv Manića, ali i njegove firme zato što nije prijavio povredu na radu koju je doživeo Dejan Đorđević, što nalaže zakon.
- Radili smo na izgradnji bazena za opštinski vodovod nedaleko od Bele Palanke. Bio sam na bazenu i podigao metalnu cev kako bih je sa vrha bazena spustio na zemlju. U momentu kada sam podigao cev, stvorio se „elektro-luk" između žica dalekovoda koje su se nalazile iznad građevine i cevke koja je bila u mojim rukama, zbog čega sam preživeo strujni udar od 35.000 volti. Lekari su se tri meseca borili za moj život. Prvo su mi odsekli levu nogu, pa pola stopala na desnoj, a kasnije i desnu nogu - kaže Dejan.
Njegov otac Čedomir Đorđević tvrdi da za sinovljevu tešku povredu najveću krivicu snosi vlasnik firme „Mokolini" iz Niša Branko Manić.
- Ta građevina uopšte nije smela ni da se gradi ispod dalekovoda, na šta je upozoravala i Elektrodistribucija, a uz to, moj sin nije imao nikakvu propisnu zaštitnu opremu na sebi, jedino obično radno odelo. Vlasnik firme, koji je i najveći krivac, nije hteo da pomogne i bar delom nadoknadi ogromne troškove lečenja. Sin mi je deset puta operisan u Nišu i jednom na VMA u Beogradu, a nije hteo da nam pomogne da mu kupimo proteze pomoću kojih se sada Dejan kreće i lekove. Dejan trenutno koristi veoma primitivne socijalne proteze. U početku je obećavao da će da pomogne, ali od toga nije bilo ništa, jedino uredno plaća bolovanje. Ja i supruga primamo po pet hiljada dinara penziju. Jedva preživljavamo. Sinu su neophodna invalidska kola, mnogobrojni skupi lekovi i medicinski tretmani, a bolovanje koje prima je svega 10.000 dinara. Oktobra prošle godine predali smo dokumentaciju kako bismo ostvarili nadoknadu za tuđu negu, pošto je Dejan stoprocentni invalid, ali ni to nam još nisu odobrili, a ono malo ušteđevine što smo imali odavno smo potrošili - kaže Čedomir.
Vlasnik firme, koji je i najveći krivac, nije hteo da pomogne i bar delom nadoknadi ogromne troškove lečenja ... Čedomir Đorđević, Dejanov otac
Vlasnik firme „Mokolini" Branko Savić izjavio je da spornog dana Dejan nije bio na radnom zadatku, i da ta nezgoda nema tretman povrede na radu.
- Nije mi jasno zašto oni mene okrivljuju za to što se dogodilo na gradilištu, jer su radovi zaustavljeni još novembra 2006. godine, tri meseca pre povrede. Ja ga nisam slao da radi toga dana, a to što je on otišao da radi sa svojim kolegom to je nešto drugo. Niko od radnika nije radio. Tačno je da se on povredio na gradilištu, ali tada firma nije ni radila, tako da ta povreda nema tretman povrede na radu. Nije tačno ni to da nisam imao dozvolu, jer sam od opštine dobio zvaničnu dozvolu za gradnju ovog objekta - tvrdi Manić, protiv čije firme je tužilaštvo pokrenulo istragu zbog povrede na radu.
ALEKSANDAR ĆIRIĆ
Pošalji komentar
Dejan Đorđević (39) iz Bele Palanke, radeći na građevini za firmu „Mokolini" iz Niša, u februaru prošle godine preživeo je strujni udar od čak 35.000 volti i ostao težak invalid, koga su zaboravili svi. Đorđević je posle strujnog udara ostao bez obe noge, koje su mu ispod kolena amputirane, levu ruku jedva može da koristi, a desnom uopšte ne može da se služi.
Inspektori podneli prijave
Načelnik Inspekcije rada u Pirotskom okrugu Aleksandar Popović rekao je za Press da su inspektori izvršili uviđaj, posle čega su podneli krivičnu prijavu protiv direktora preduzeća „Mokolini" Branka Manića zbog nepreduzimanja mera bezbednosti i zaštite zdravlja radnika na radu. Inspektori su podneli i prekršajnu prijavu protiv Manića, ali i njegove firme zato što nije prijavio povredu na radu koju je doživeo Dejan Đorđević, što nalaže zakon.
- Radili smo na izgradnji bazena za opštinski vodovod nedaleko od Bele Palanke. Bio sam na bazenu i podigao metalnu cev kako bih je sa vrha bazena spustio na zemlju. U momentu kada sam podigao cev, stvorio se „elektro-luk" između žica dalekovoda koje su se nalazile iznad građevine i cevke koja je bila u mojim rukama, zbog čega sam preživeo strujni udar od 35.000 volti. Lekari su se tri meseca borili za moj život. Prvo su mi odsekli levu nogu, pa pola stopala na desnoj, a kasnije i desnu nogu - kaže Dejan.
Njegov otac Čedomir Đorđević tvrdi da za sinovljevu tešku povredu najveću krivicu snosi vlasnik firme „Mokolini" iz Niša Branko Manić.
- Ta građevina uopšte nije smela ni da se gradi ispod dalekovoda, na šta je upozoravala i Elektrodistribucija, a uz to, moj sin nije imao nikakvu propisnu zaštitnu opremu na sebi, jedino obično radno odelo. Vlasnik firme, koji je i najveći krivac, nije hteo da pomogne i bar delom nadoknadi ogromne troškove lečenja. Sin mi je deset puta operisan u Nišu i jednom na VMA u Beogradu, a nije hteo da nam pomogne da mu kupimo proteze pomoću kojih se sada Dejan kreće i lekove. Dejan trenutno koristi veoma primitivne socijalne proteze. U početku je obećavao da će da pomogne, ali od toga nije bilo ništa, jedino uredno plaća bolovanje. Ja i supruga primamo po pet hiljada dinara penziju. Jedva preživljavamo. Sinu su neophodna invalidska kola, mnogobrojni skupi lekovi i medicinski tretmani, a bolovanje koje prima je svega 10.000 dinara. Oktobra prošle godine predali smo dokumentaciju kako bismo ostvarili nadoknadu za tuđu negu, pošto je Dejan stoprocentni invalid, ali ni to nam još nisu odobrili, a ono malo ušteđevine što smo imali odavno smo potrošili - kaže Čedomir.
Vlasnik firme, koji je i najveći krivac, nije hteo da pomogne i bar delom nadoknadi ogromne troškove lečenja ... Čedomir Đorđević, Dejanov otac
Vlasnik firme „Mokolini" Branko Savić izjavio je da spornog dana Dejan nije bio na radnom zadatku, i da ta nezgoda nema tretman povrede na radu.
- Nije mi jasno zašto oni mene okrivljuju za to što se dogodilo na gradilištu, jer su radovi zaustavljeni još novembra 2006. godine, tri meseca pre povrede. Ja ga nisam slao da radi toga dana, a to što je on otišao da radi sa svojim kolegom to je nešto drugo. Niko od radnika nije radio. Tačno je da se on povredio na gradilištu, ali tada firma nije ni radila, tako da ta povreda nema tretman povrede na radu. Nije tačno ni to da nisam imao dozvolu, jer sam od opštine dobio zvaničnu dozvolu za gradnju ovog objekta - tvrdi Manić, protiv čije firme je tužilaštvo pokrenulo istragu zbog povrede na radu.
ALEKSANDAR ĆIRIĆ
Pošalji komentar
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari