DRAGAN ROSANDIĆ - PISMA IZ MONTENEGRA

Izbori u Srbiji raspisani su za 11. maj. Premijer Vojo rekao je da više nema povjerenja u svoje partnere iz Vlade DS i G17 plus da će iskreno s njim braniti Kosovo, pa je odlučio da vrati mandat narodu. Tako smo dobili još jedne istorijske izbore u poslednjih 20 godina, otkako se tzv. spoljni faktor nameračio da čereči Balkan, a posebno Srbiju. A premijer Vojo našao se ironijom istorijske sudbine u identičnoj poziciji kao svojevremeno Milošević - i njemu hoće da otmu Kosovo kao što su htjeli i Slobu.

Međutim, apsolutno smatram da su izbori raspisani u nevrijeme. Trebalo je ići na prekomponovanje parlamentarne većine, a ne na izbore u ovim delikatnim trenucima diplomatske odbrane Kosova i prigušivanja njegove samoproklamovane nezavisnosti. Ali premijer Vojo igra prepošteno. Politika i nije baš toliko poštena disciplina. Amerikanci, Britanci, CIA, MI6, evropski komesari i ovaj put će igrati kvarno kao i obično. Nije isključeno da se 11. maja, u noći brojanja glasova, i u Beogradu ne rascvjeta majsko cvijeće, kao “ružina revolucija” u Gruziji ili “narandžasta revolucija” u Ukrajini. Jer je ogroman ulog u igri.

Da se ne lažemo, traži se neko u Beogradu ko će priznati nezavisno Kosovo. Završava se jedan desetogodišnji kosovski ciklus, koji je praktično započeo s dolaskom 2.000 posmatrača Oebsa na Kosovo u novembru 1998. godine, na čelu sa penzionisanim američkim generalom Vilijamom Vokerom ( dobro poznati “slučaj Račak”, zbog kojeg smo popili bombardovanje u zlo proleće 1999. godine). Ako se ne nađe takav, sve im pada u vodu. Potpuno je nebitno što su lažnu državu Kosovo priznali i Amerika, i Britanija, i Njemačka, i Francuska, i još dvadesetak država, ako ga ne prizna Beograd. Zato što će se sve to završiti na maksimalno pedesetak priznanja, a u suštini, sve je to ilegalno i na divlje - bez priznanja Beograda i UN. I sve je lažno - lažna država Kosovo, lažna NATO država, lažni, a zapravo pravi američki protektorat.

A sa priznanjem Beograda - sve je osnaženo. Zato je trebalo braniti Kosovo, a ne međusobno se čerupati na izborima.

Proces priznanja Kosova odvija se daleko sporije od očekivanog. Čak je i na upravo završenoj Konferenciji islamskih zemalja došlo do pravog debakla. Na predlog Turske, a uz podršku Albanije, da Konferencija pozdravi samoproglašenje nezavisnosti Kosova, energično su reagovali Indonezija, Azerbejdžan i Egipat, protiveći se da se Kosovo uopšte i pomene u završnom dokumentu Konferencije, a kamoli da se pozdravlja njegova nezavisnost. Indonezija i Azerbejdžan zbog istih separatističkih problema kod svoje kuće, a Egipat zbog toga što ne želi da kvari odnose sa Rusijom, a valjda ni sa Srbijom. Takođe, ni mnoge druge velike i značajne zemlje kao što su Rusija, Indija, Kina, Brazil neće priznati nezavisnost Kosova.

Ako nas drugi poštuju i hoće da nam pomognu, zašto onda mi sami sebe zaplićemo, saplićemo i rasplićemo! Posebno je opasna i lažna dilema - Evropa ili Kosovo! Ako hoćemo u Evropu, navodno moramo da se odreknemo Kosova! Na tu tradicionalnu srpsku neslogu upravo i računa spoljni faktor. Ne treba ići u autoizolaciju, niti se o tome ovdje radi, ali ni dobrovoljno skidati gaće. Ako vam je za pouku, mi smo u našem neovisnom Montenegru odavno dobrovoljno poskidali gaće. I sad nas kreše ko stigne. I mnogo nam je lijepo.

O tome se odlučuje 11. maja. Pa, izvolite!