DAN VREO, A PUT DUG

Press

Ili „izvršno veće" koje podržava Dačić, ovaj put bez Palme, a u kome su za istim stolom Vladeta Janković, Aleksandar Popović, Zoran Šami, Nataša Jovanović, Gordana Pop-Lazić i Milorad Mirčić? A možda prime i Ivicu.

Prvu varijantu smo već imali - zvala se DOS, bila je napravljena da bi srušila Miloševića, a završila se ubistvom premijera Đinđića i vanrednim stanjem. U drugoj bi se zajedno našli oni koji su pre samo osam godina bili na suprotnim stranama skupštinskih barikada - kada je u pitanju bio život.

Dakle, od građana Srbije traži se da izaberu - „proevropska" ili „prokosovska" vlada?

Ništa od toga nije tačno. Niti će nas „proevropska" vlada za svog mandata uvesti u Evropsku uniju, niti će „prokosovska" u naredne četiri godine vratiti Kosovo pod suverenitet Srbije.

Pitanje koje se, napokon, postavlja nije zašto nas lažu, već zašto mi u te laži verujemo?

Jer, Amerikancima je svejedno ko vlada Srbijom. Uverićete se ako pogledate bilo koju analizu teksaškog instituta za strateške studije „Stratfor". Iako njihova dužina pristojnom čoveku oduzme pola dana vremena, u njima se skoro nigde ne pominje 5. oktobar 2000, dakle smena Miloševićevog režima. Za Amerikance postoji srpska vlada iz 1992, 1996, 1999, 2002, 2006... Da li je na njenom čelu bio Božović, Marjanović, Đinđić ili Koštunica, njih ne interesuje. A o tome ko će ući u EU, a ko mora još malo da pričeka, odlučuju, naravno, Amerikanci.

Srpski političari moraju da nauče da se država ne vodi tako što se pojedine teme, bez obzira koliko one značajne bile, neprestano ističu kao pitanje života i smrti. Jer ono, prosto, ne postoji ni za jednu državu ili narod na svetu.

Šta god mi želeli, biće i Srba i Srbije i bez Kosova i bez Evropske unije. Smrtni su jedino političari i građani.