Dragulj vojvođanskog ugostiteljstva

Na desetom kilometru od Zrenjanina, na putu prema Beogradu, svoje «gnezdo» je svio etnorestoran «Trofej», kojem su upravo zbog svoje neobičnosti, vetrenjače na ulazu, etnografskog muzeja, zoološkog vrta i drugih vrednih i retkih sadržaja provereni ugostiteljski stručnjaci Turističke patrole Srbije nedavno dodelili četvrtu zvezdicu i time ga svrstali u deset najbolje ocenjenih restorana, kada je u pitanju enterijer i kompletna ponuda.

Sada već renomirani i izuzetno posećen restoran pre dvadeset godina bio je drumska kafanica nadomak Carske bare, nacionalnog rezervata netaknute prirode i staništa retkih ptica močvarica zaštićeno svim svetskim ekološkim konvencijama. Tada je njegov vlasnik, nedavno preminuli LJubiša Ostojin, krenuo da ostvaruje svoj san i ideju da napravi pravi mali raj i turističku atrakciju na ovom mestu. U tome je imao punu podršu porodice, supruge Vojislave, sinova naslednika Darka i Zorana, snajke Anželike i unuka Dunje, Nine i Vanje. Pored lepo uređene restoranske bašte, najpre je izgrađen zoološki vrt, u kom je glavna atrakcija medved Miša, ljubimac mališana, ali i osoblja restorana. Tu su i srne, nojevi, zecevi, dvadesetak vrsta pataka i dva prelepa ponija Rebeka i King, koji deca mogu da jašu do mile volje.

U sklopu restoranskog vrta nalazi se pravi mali etno-muzej, sa preko tristotine eksponata, a prošle godine nikla je i vetrenjača, koja krasi ulaz u restoran i koja u celosti liči na one koje su pre jednog ili dva veka krasile banatsku ravnicu.

- U znak sećanja na oca i svega što je uradio svojim rukama, drugi deo etno muzeja koji je otvoren neposredno nakon njegove smrti, nazvali smo «LJubišin etno muzej», a nastavićemo izgradnju crkve i dovršiti već započete apartmane i sobe u sklopu etno sela «Trofej» sa oko trideset ležajeva. Sve će biti u starom banatskom stilu, tako da će gosti moći da se pokrivaju starim lalinskim dunjama i vezenim čaršavima, da vodu piju iz olbi i umivaju se iz starinskih lavora - kaže Darko, stariji sin, koji se pored ugostiteljstva, bavi i odgajanjem rasnih nemačkih ovčara.

Nastavljajući tamo gde im je otac stao, Darko i Zoran, završavaju i započete radove na preuređenju starog lalinskog salaša, koji će već ovog leta zaživeti kao restoran zatvorenog tipa. Takođe su nastavili izgradnju velike vetrenjače, sa podrumskim prostorom, jedinom tog tipa u Vojvodini. A gosti sve to umeju da cene. Parking ispred „Trofeja“ je gotovo u svako doba prepun vozila, a o vrednosti svega što je urađeno možda najbolje govori dečja graja. Većina gostiju je iz Beograda, Novog Sada i drugih gradova, a Darku Ostojinu nije jasno da ih je najmanje iz Zrenjanina i okoline.

D. Knežević

A nedeljom - rinflajš

Nema tog Banaćanina, koji nije okusio žutu kokošiju supu sa rezancima i rinflajša od kuvanog goveđeg mesa, crvenog sosa od paradajza i barenog krompira. Da ove banatske specijalitete probaju i drugi, u „Trofeju“ se brine odabarna ekipa restoranske kuhinje. - Nedeljom je ovaj meni obavezan, a žutu supu i rinflajš, sa ostalim đakonijama, ne propuštaju strani vozači šlepera. Jedan Nemac, iz firme «Lagermaks», kada je probao sos od višanja, nije mogao da poveruje da nešto tako jednostavno može da bude tako ukusno, pa je sledeći put došao sa celom porodicom i ostao ove nekoliko dana - priča Darko Ostojin.

Poslato 31.03.2008