Inflacija sve ubrzanija, u martu 11,8 odsto

BEOGRAD - Inflacija se u Srbiji ubrzava i u martu je 1,2 odsto, pa je ukupna u ovom mesecu u odnosu na isti mesec prošle godine 11,8 odsto, od čega je učešće cena pod kontrolom države 6,8 procentnih poena, a bazna je sedam odsto i premašila je gornju granicu plana. Međugodišnji rast cena poljoprivrednih proizvoda je kao nigde u svetu 35,5 odsto, hleba i brašna 40, naftnih derivata 30,8 odsto, a zabavišta za decu 26,7 odsto. Centralna banka je prinuđena da poveća restriktivnost monetarne politike - upozorio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, apelujući da se u borbi protiv inflacije uključe i druga ministarstva. Kao jednu od mogućih mera u borbi protiv inflacije Jelašić je naveo interventni uvoz proizvoda čija cena skače, kao ulja na primer, kako bi se sprečilo da svako ko je monopolista u nekoj grani ukalkuliše taj privilegovani položaj u cenu.

- Blago usporavanje makroekonomskog rasta upućuje na zaključak da su u Srbiji u ovom trenutku ključni problemi visoka inflacija i spoljnotrgovinski deficit. Aktuelnu makroekonomsku situaciju u Srbiji karakteriše još rastuća neizvesnost na robnom, novčanom i deviznom tržištu kapitala, osnovni eksterni uzroci su produbljivanje krize na međunarodnom finansijskom tržištu, rast svetskih cena energenata i sirovina, a interni - izbori i rešavanje statusa Kosmeta. Cenu nafte na svetskom tržištu jedino donekle amortizuje slabljenje dolara. Martovska inflatorna očekivanja finansijskog sektora porasla su za jedan odsto - kazao je Jelašić.

NOVE MERE OD 14. APRILA

1. Ukida se obaveza polaganja gotovinskog depozita od 20 odsto prilikom plasmana kredita stanovništvu pod uslovom da je dug u dinarima bez valutne klauzule

2. povećava se obaveza deponovanja prilikom davanja kredita u stranoj valuti-uključujući kredite indeksirane u stranoj valuti sa sadašnjih 20 na 30 odsto

3. tretman hipotekarnih kredita i kreditnih kartica ostaje isti

JOŠ JEDNA RAMPA

Vlada Manić, član Izvršnog odbora Laiki banke kaže da ukidanje depozita od 20 odsto za dinarske kredite stanovništvu i podizanje sa 20 na 30 odsto depozita za pozajmice u stranoj valuti neće bitnije promeniti sadašnje stanje na finansijskom tržištu. „Malo je kredita odobrenih u domaćoj valuti, između ostalog i zbog toga što se i građani radije zadužuju u devizama. Podizanje rezerve za pozajmice u nekoj stranoj valuti sprečiće siromašniji sloj da dođe do kredita“, kaže Manić.

DEFICIT 1,2 MILIJARDE EVRA

Trgovinski deficit Srbije u prva dva meseca ove godine bio je 1,2 milijarde evra, što je za 32,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Izvoz robe iznosio je oko milijardu evra, što je 24 odsto više nego u prva dva meseca prošle godine, a vrednost uvoza dostigla je 2,2 milijarde evra i viša je za 28,5 odsto.

Kamatne stope na tržištu novca prate promene referentne kamatne stope, ali su aktivne u većoj meri reagovale na rast od pasivnih, pa su marže u februaru porasle. Kreditna aktivnost banaka je u februaru blago usporena, ali je i dalje najveći prirast kod gotovinskih i stambenih pozajmica. Preduzeća su se u prva dva meseca u inostranstvu ukupno zadužila 861 milion dolara što je za 37,5, odnosno zbog slabljenja dolara za 20 odsto više nego u istom periodu prošle godine-rekao je Jelašić i dodao da se investitori zbog političke situacije uzdržavaju od ulaganja, pa je indeks najlikvidnijih akcija na Berzi beleks 15 pao u prvoj polovini marta za 24 odsto i dostigao najniži nivo od decembra 2006. godine.

U prvoj polovini 2008. godine dinar je depresirao 3,8, a za prvih 60 radnih dana centralna banka je radi povećanja likvidnosti na međubankarskom deviznom tržištu svakog dana intervenisala sa 4,6 miliona evra i do sada ukupno prodala 276 miliona evra, dok je u prvom tromesečju prošle godine intervenisala sa 481,3 miliona evra.

Jelašić je zaključio da će centralna banka restriktivnim merama ostvariti cilj da se bazna inflacija krajem godine vrati u planirani okvir od tri do šest odsto. To će se postići zaoštravanjem monetarne politike, pa će od 17. maja biti uvedena obaveza da se deset odsto obračunatih obaveznih deviznih rezervi izdvoje i drže u centralnoj banci u dinarima. Cilj ovih mera je da se poveća devizna ponuda, kazao je Jelašić i savetovao da građani ne uzimaju kredite od banaka kako bi preživeli, već da traže druga rešenja pošto banke nisu socijalne ustanove.

Na pitanje da li finansijska kriza u svetu može da ugrozi devizne rezerve NBS Jelašić je kazao da je 65 odsto njih u hartijama od vrednosti i drže se u Bundes banci i američkim Federalnim rezervama, ostatak je u centralnim bankama drugih zemalja, a samo neznatan deo u poslovnim bankama. Svetska finansijska kriza, kazao je guverner, ne utiče direktno na srpsko tržište, a ni banke koje su posrnule nisu prisutne na srpskom tržištu, ali indirektan uticaj nije isključen.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti