Vesti » Press 01.04.2008
PROPADA FILMSKO BLAGO
Približno 300 naslova dokumentarnih i igranih filmova, ili dvan miliona metara filmske i tonske trake, od pre godinu privremeno je smešteno u atomskom skloništu u novosadskom kvartu Liman
Press utorak, 1. april 2008.
O filmskom blagu Vojvodine već 20 godina niko ozbiljno ne brine i ono evidentno propada, mada je odlukom Izvršnog veća Vojvodine ono dodeljeno novosadskoj Akademiji umetnosti. Radi se o približno 300 naslova dokumentarnih i igranih filmova, ili dva miliona metara filmske i tonske trake, koji su od pre godinu dana privremeno smešteni u atomskom skloništu u novosadskom kvartu Liman. Kutije su poprilično zarđale, dok je pojedine trake napala buđ, koja preti da u nepovrat odnese filmske zapise.
Bez ideje šta da se radi
Na novosadskoj Akademiji umetnosti kažu da ne znaju šta da rade. Formalno vlasništvo nad filmskim arhivom im je praktično „uvaljeno", jer niti imaju novca da njime rukuju kako treba, niti postoji zakonska osnova da se uopšte bave bilo kakvom arhivistikom. U Izvršnom veću Vojvodine takođe nemaju jasnu viziju šta da se po ovom pitanju radi. Neki iz nadležnih sekretarijata, kao i iz vojvođanskih političkih krugova, imaju ideju da se formira Kinoteka Vojvodine.
Zbog toga među filmskim radnicima postoji sumnja da u tome leži odgovor na pitanje zašto nikada nije izvršen ugovor potpisan 1994. između tadašnjeg vlasnika ovog filmskog arhiva „Zvezda filma" iz Novog Sada i Jugoslovenske kinoteke iz Beograda o preuzimanju i čuvanju ovog nacionalnog kulturnog blaga nastalog na području Vojvodine.
Udruženje filmskih i televizijskih radnika Vojvodine i pre svega autori ovih filmova, poput Želimira Žilnika, Petra Latinovića, Slobodana Miletića, Žane Jandrić, Dušana Ninka, Slobodana Miletića, Ilije Bašaića i Srđana Ilića, jedini pokušavaju da spreče propadanje kulturnog blaga.
Predsednik Udruženja filmskih i televizijskih radnika Vojvodine Srđan Ilić objašnjava da je u pitanju proizvodnja prve producentske kuće u Vojvodini „Neoplanta filma", koja je ugašena 1986. godine.
- Vrednost ovog arhiva, koji je nastajao od 1962. do 1985. godine, nije samo u umetničkim dometima ili priznanjima dobijenim na domaćim i međunarodnim festivalima već i u neospornom svedočanstvu pokretnih slika o vremenu koje beleže, o ličnostima, događajima, životu i razvoju - kaže Ilić.
Između ostalih, u ovom fondu su filmovi koji beleže Veljka Petrovića, Milana Konjovića, Sterijina pozorja, novosadske sajmove, izgradnju rafinerije nafte u Novom Sadu, salaše kojih više nema. Tu je i 9.000 metara trake na kojoj su zabeleženi osnovni urbanistički zahvati koji su dali okvir današnjem izgledu Novog Sada.
- Prošlo je godinu dana otkako je na inicijativu filmskih autora filmski arhiv privremeno smešten na relativno pristojno i sigurno mesto, ali nije urađeno ono najvažnije što smo tražili, a to je otvaranje svake od 6.000 kutija, identifikovanje materijala i utvrđivanje ispravnosti filmske trake - kaže Ilić.
On navodi da su se Udruženje i filmski autori od kraja osamdesetih obraćali pokrajinskim vlastima da se o ovome povede računa, ali sve se završavalo sa „videćemo".
Ilić s gorčinom priča da su se on i kolege pre pola veka nervirali zato što su morali da obijaju mnoga vrata da bi nabavili novac za snimanje filmova, što su morali da traže načine kako da izbegnu cenzuru i strepe da li će njihovi radovi biti vrednovani objektivno ili po nekom tadašnjem ključu, a sada se, kao protiv vetrenjača, bore da se to što su stvorili i sačuva.
Naša molba da prokomentariše odnos društva prema ovom nasleđu je reditelja Želimira Žilnika iznervirala.
- Šta da komentarišem! Komentarisao sam već hiljadu puta, pa ništa - kazao je Žilnik.
P. KOČIĆ
Bez ideje šta da se radi
Na novosadskoj Akademiji umetnosti kažu da ne znaju šta da rade. Formalno vlasništvo nad filmskim arhivom im je praktično „uvaljeno", jer niti imaju novca da njime rukuju kako treba, niti postoji zakonska osnova da se uopšte bave bilo kakvom arhivistikom. U Izvršnom veću Vojvodine takođe nemaju jasnu viziju šta da se po ovom pitanju radi. Neki iz nadležnih sekretarijata, kao i iz vojvođanskih političkih krugova, imaju ideju da se formira Kinoteka Vojvodine.
Zbog toga među filmskim radnicima postoji sumnja da u tome leži odgovor na pitanje zašto nikada nije izvršen ugovor potpisan 1994. između tadašnjeg vlasnika ovog filmskog arhiva „Zvezda filma" iz Novog Sada i Jugoslovenske kinoteke iz Beograda o preuzimanju i čuvanju ovog nacionalnog kulturnog blaga nastalog na području Vojvodine.
Udruženje filmskih i televizijskih radnika Vojvodine i pre svega autori ovih filmova, poput Želimira Žilnika, Petra Latinovića, Slobodana Miletića, Žane Jandrić, Dušana Ninka, Slobodana Miletića, Ilije Bašaića i Srđana Ilića, jedini pokušavaju da spreče propadanje kulturnog blaga.
Predsednik Udruženja filmskih i televizijskih radnika Vojvodine Srđan Ilić objašnjava da je u pitanju proizvodnja prve producentske kuće u Vojvodini „Neoplanta filma", koja je ugašena 1986. godine.
- Vrednost ovog arhiva, koji je nastajao od 1962. do 1985. godine, nije samo u umetničkim dometima ili priznanjima dobijenim na domaćim i međunarodnim festivalima već i u neospornom svedočanstvu pokretnih slika o vremenu koje beleže, o ličnostima, događajima, životu i razvoju - kaže Ilić.
Između ostalih, u ovom fondu su filmovi koji beleže Veljka Petrovića, Milana Konjovića, Sterijina pozorja, novosadske sajmove, izgradnju rafinerije nafte u Novom Sadu, salaše kojih više nema. Tu je i 9.000 metara trake na kojoj su zabeleženi osnovni urbanistički zahvati koji su dali okvir današnjem izgledu Novog Sada.
- Prošlo je godinu dana otkako je na inicijativu filmskih autora filmski arhiv privremeno smešten na relativno pristojno i sigurno mesto, ali nije urađeno ono najvažnije što smo tražili, a to je otvaranje svake od 6.000 kutija, identifikovanje materijala i utvrđivanje ispravnosti filmske trake - kaže Ilić.
On navodi da su se Udruženje i filmski autori od kraja osamdesetih obraćali pokrajinskim vlastima da se o ovome povede računa, ali sve se završavalo sa „videćemo".
Ilić s gorčinom priča da su se on i kolege pre pola veka nervirali zato što su morali da obijaju mnoga vrata da bi nabavili novac za snimanje filmova, što su morali da traže načine kako da izbegnu cenzuru i strepe da li će njihovi radovi biti vrednovani objektivno ili po nekom tadašnjem ključu, a sada se, kao protiv vetrenjača, bore da se to što su stvorili i sačuva.
Naša molba da prokomentariše odnos društva prema ovom nasleđu je reditelja Želimira Žilnika iznervirala.
- Šta da komentarišem! Komentarisao sam već hiljadu puta, pa ništa - kazao je Žilnik.
P. KOČIĆ
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari