Pre ishoda izbora ni vize ni sporazum o pridruživanju

- Najviše što Evropska unija, u ovom trenutku, može da ponudi Srbiji jeste da se počnu ozbiljne pripreme za ulazak zemlje na belu šengensku listu, kako bi se vize ukinule do kraja godine. Realno je očekivati iniciranje novih programa i aktivnosti usmerenih ka lokalnim zajednicama, civilnom društvu i svemu onome što se direktno odnosi na građane - biznis, poslovne i sindikalne organizacije, kultura, nauka... i da se rad s tim grupama intenzivira. Ali, očekivati nešto više od toga, plašim se da bi bilo nerealno - kaže u razgovoru za Danas Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Dakle, naznake o ranijem ukidanju viza nisu realne?

- Srbiji je ponuđen plan koraka ka ukidanju viza, a ne ukidanje samo po sebi bez uvođenja neophodnih dokumenata, propisa... Ukidanje viza možemo očekivati tek krajem godine i to je jedina realnost.

Da li postoji mogućnost da Srbiji bude ponuđeno potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pre izbora 11. maja?

- O tome se mnogo spekuliše u javnosti, ali teško da tome možemo da se nadamo pre nego bude poznat ishod parlamentarnih izbora, jer bi, ukoliko pobede retrogradne snage, odnosno tzv. patriotski blok, EU došla u neprijatnu situaciju da poništava taj sporazum ili ga, u najmanju ruku, preinačava.

Da li bi onda bilo svrsishodno da, kao alternativa, bude potpisan politički sporazum?

- Politički sporazum je veoma kritikovan u javnosti. Okarakterisan je kao slaba zamena za nešto što bi predstavljao SSP. Reč je o deklarativnom dokumentu koji zapravo predstavlja političku volju prema Srbiji. Pitanje je, dakle, da li bi potpisivanje tog dokumenta bilo svrsishodno jer on nema nikakvo praktično dejstvo. Trebalo bi zbog toga proceniti da li bi njegovo potpisivanje donelo više koristi nego štete pobedi tzv. proevropskog bloka na izborima. Ukoliko bi se ispostavilo da bi on doprineo podgrejavanju predizborne atmosfere koja ide u koristi radikalima i narodnjacima, a šteti suprotstavljenoj strani, mislim da možemo i bez njega. Možda bi zato u ovom trenutku bilo dobro da se ne prihvati ta ponuda EU, kao nešto što nije neophodno jer šteti odnosima unutar domaće političke scene.

Kako ocenjujete niz diplomatskih aktivnosti koje je Srbija preduzela, što sa državnog nivoa, što putem stranačkih kanala?

- Uvek je dobro imati diplomatsku aktivnost pod uslovom da je ona dobro osmišljena. Imajući u vidu da je ova inicijativa u kontekstu uveravanja EU da u Srbiji postoji politička volja za integracije zemlje u zajednicu evropskih zemalja, onda to, svakako, treba pozdraviti. Ta diplomatska aktivnost je važna i zbog toga što je Srbija povukla svoje ambasadore iz svih najbitnijih zemalja, u smislu ekonomske i političke saradnje. Ovo bi mogao biti dobar način da se ta praznina u odnosima premosti, odnosno supstituiše. Ponavljam, ona ne može doneti ništa dobro, ako nije dobro i osmišljena.

Da li te aktivnosti mogu uroditi plodom ili čelnici EU rade po sopstvenom nahođenju, jer je Srbija zbog nedovoljne saradnje s Tribunalom izgubila kredibilitet?

- Bilo bi dobro uhapsiti Mladića do 11. maja. To bi bio više nego jasan signal našim evropskim partnerima da u Srbiji, osim toliko puta izražene dobre volje, postoji i istinski napor da se što pre integriše u EU. Izrazi postojanja političke volje svakako da imaju težinu, ali bilo bi mnogo bolje, bez obzira što je na delu tehnička vlada, koja je takođe obavezna da ispunjava preuzete međunarodne obaveze, da se Mladić nađe u Hagu, odmah. Pitanje je, naravno, koliko su državne službe koje se bave tim pitanjem spremne na taj korak, ali to je nebitno sa aspekta cilja koji želimo da postignemo.

Da li je realno da EU ponudi Srbiji potpisivanje SSP, a da uslov za kasniju ratifikaciju bude isporučenje Ratka Mladića Hagu?

- I to je moguće, ali zahteva najpre pobedu proevropskih snaga na izborima, a potom njihovo uveravanje da se na tom poslu ubrzano radi. Tada bi, možda, bilo realno očekivati da će Holandija i Belgija odustati od svog striktnog zahteva da se preostali optuženici nađu u Hagu, pre potpisivanja SSP.

Može li se očekivati da čelnici EU imaju istinsko poverenja u predstavnike demokratskog, proevropskog bloka?

- Rezerve postoje i u pogledu rezultata izbora, ali i u tzv. proevropski blok zbog iskustva rada s tek raspuštenom vladom koja je nemalo puta pokazala nedostatak političke volje, odnosno posustajanje kada je reč o EU integracijama. Kada je reč o administrativnim kapacitetima da se donese i sprovodi određena regulativa usklađivanja sa evropskim standardima, tu nema dileme. Srbija je pokazala da je tu potpuno spremna i sposobna za ulazak u zajednicu evropskih zemalja. Snežana Čongradin