Sledi jedna od najskupljih setvi u Sremu

SREMSKA MITROVICA – Nekoliko toplih dana izmamilo je sremske ratare na polja, u veliki posao prolećne setve koju treba obaviti na čak 195.700 hektara oranica.

– Biće to jedna od najskupljih setvi. Od prošle godine, seme kukuruza je, u zavisnosti od proizvođača, poskupelo od 60 do 110 posto, đubrivo od 40 do 60 posto, gorivo više od 30 posto, pa je prosečno ovogodišnja setva za 60 posto skuplja od lanjske – kaže sekretar Odbora za agrar u Sremskoj privrednoj komori (SPK) Vladimir Vlaović. Ovog proleća u Sremu treba zasejati 195.700 hektara od čega čak 132.000 hektara treba da zauzme kukuruz, soja 26.470 hektara, šećerna repa 12.000 hektara, suncokret 7.530 hektara, povrće sedam hiljada, krmiva pet hiljada hektara... U SPK kažu da je već sada, početkom aprila izvesno da neće biti ostvaren plan setve šećerne repe. Lane je slatki koren zauzimao 16.600 hektara oranica, ove godine je plan setve 12.000, ali ni on sigurno neće biti ostvaren.

– Dosad je repom zasejano 3.000 hektara. Uz mnogo optimizma može se pretpostaviti da će biti zasejano najviše osam hiljada hektara. Istina, biće nešto i "slobodne" repe koja će se sejati bez ugovora sa šećeranama – navodi Vlaović. S druge strane, kada vide koliko na domaćem i svetskom tržištu raste potražnja za kukuruzom, suncokretom i sojom, logično je da su se zemljoradnici odlučili za te kulture. To je dovelo do najava da će se suncokretom zasejati 46 posto više površina nego lane, sojom 12 posto, a kukuruzom sedam posto više površina. Prema podacima iz sremskih opština, uz početne površine zasejane repe, dosad je zasejano i oko hiljadu hektara kukuruza i soja na manjim površinama. U odnosu na 46.167 hektara, koliko je pšenice požnjeveno letos, ove godine je na sremskim poljima 39.446 hektra pod pšenicom, što je skoro za petinu manje. Na poljima žita gde je primenjena kompletna agrotehnika, pšenica dobro izgleda, ali stručnjaci još ne iznose prognoze mogućeg roda jer do žetve mnogo toga zavisi i od budućih vremenskih (ne)prilika.