Buš: NATO ostaje otvoren za Srbiju

Američki predsednik Džordž Buš izjavio je u Bukureštu da su SAD spremne da sarađuju sa Srbijom kako bi ona postala članica NATO.

"Otvoreni smo da sarađujemo sa Srbijom kako bi postala članica alijanse" rekao je američki predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, održanoj u crnomorskom letovalištu Neptun.

Buš je rekao da veruje da će na samitu NATO tri zapadnobalkanske zemlje - Hrvatska, Makedonija i Albanija - dobiti poziv za članstvo u alijansu, a da će se takođe odlučiti i o jačanju dijaloga sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.

Vašington i Bukurešt podržavaju Ukrajinu i Gruziju u njihovim težnjama da se približe NATO, rečeno je na konferenciji za novinare.

Rumunski predsednik Trajan Basesku je rekao da su stavovi Rumunije i SAD vrlo bliski po pitanju zapadnog Balkana, Ukrajine i Gruzije i da su Amerikanci shvatili "zabrinutost i prioritete Bukurešta i regiona".

Povodom situacije u Avganistanu, Buš je rekao da je misija u toj zemlji teška i da članovi alijanse "treba to da znaju".

Basesku je upozorio da će u slučaju neuspeha NATO u Avganistanu, kredibilitet alijanse biti smanjen i dodao da će teroristi, ako budu ostavljeni da slobodno sprovode svoje akcije, "doći u Evropu i u SAD".

Na pitanje novinara o antiraketnom štitu, Buš je rekao da će o tome razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kome će, kako je rekao, navesti da je hladni rat okončan i da SAD i Rusija sada imaju zajedničke interese, a da je "antiraketni štit i u korist Rusije".

Predsednici SAD i Rumunije su u okviru samita NATO imali zvanične razgovore o temama sastanka alijanse i bilateralnoj saradnji, provenstveno na ekonomskom planu.

Razgovori su se održali u crnomorskom letovalištu Neptun, a posle razgovora dvojica predsednika su prošetali po obali mora, gde su održali i konferenciju za novinare.

Bezbednosne mere su preuzete od prošle nedelje na kopnu, moru i vazduhu, uz učešće rumunskih i američkih snaga.

Samit se u sredu otvara radnom večerom koju rumunski predsednik Trajan Basesku priređuje za lidere zemalja članica NATO. To će biti poslednja prilika da se u međusobnim razgovorima usklade stavovi unutar alijanse.

Razlike postoje posebno u vezi sa priključenjem Ukrajine i Gruzije u Akcionom planu partnerstva i o pitanju povećanja broja vojnika u Avganistanu.

Proširenje alijanse Hrvatskom, Makedonijom i Albanijom, Akcioni plan partnerstva za Ukrajinu i Gruziju, operacije NATO u Avganistanu i na Kosovvu, antiraketni štit, izazovi 21.veka -terorizam, energetska i informatička bezbednost, glavne su teme koje će sutra biti razmotrene na samitu.

U četvrtak se održavaju Savet NATO-Rusija i NATO-Ukrajina.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je potvrdio svoj dolazak u Bukurešt.

I generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je da je važno da Srbija izabere put evroatlantskih integracija, u čemu će joj NATO "pružiti ruku".

Sa druge strane - iz Rusije stiže najava da će ta zemlja na samitu pokrenuti pitanje Kosova, uz upozorenje da je Rusija uvek insistirala na tome da međunarodne snage na Kosovu budu neutralne.

Shefer je najavio da će se na dnevnom redu samita u Bukureštu naći i Srbija i da NATO ostaje otvoren za njen budući prijem u članstvo.

"Mislim da je od velike važnosti - uprkos postojećoj temeljnoj razlici u mišljenjima u vezi sa Kosovom - da Srbija izabere sebi put evroatlanskih integracija. O tome će odlučiti narod Srbije, a NATO će mu pružiti ruku. Srbija je članica Partnerstva za mir, i mislim da je to veoma važno", rekao je Shefer u intervjuu za Bi-Bi-Si.

Rusija će na samitu Rusija-NATO 4. aprila u Bukureštu, gde će učestvovati ruski predsednik Vladimir Putin, pokrenuti pitanje Kosova i Metohije, najavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

Lavrov je u obraćanju deputatima ruske Dume (donjeg doma parlamenta) istakao da je Rusija uvek insistirala na tome da međunarodne snage na Kosovu budu neutralne i nepristrasne i da deluju strogo u okviru mandata dobijenog od Ujedinjenih nacija.

Lavrov je u Dumi ranije rekao da je priznanje nezavisnosti Kosova suprotno principu ravnopravnosti država, utvrđenom u Povelji UN, rezolucijama Saveta bezbednosti UN, dokumentima OEBS-a i Saveta Evrope.

Takođe, rekao je ruski ministar, Kosovo je nasilno otkinuto od evropske države Srbije i veštački je, uz kršenje međunarondog prava, stvorena nova formacija Kosovo.

Lavrov je ponovio da je bio preuranjen potez država koje su saopštile da su iscrpljena politička i diplomatska sredstva za rešavanje konflikta, tim pre što je Srbima ponuđen plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji je od početka za njih bio neprihvatljiv.

Manjine na Kosovu imaju puno pravo da izraze svoju volju gde će i kako živeti, rekao je Lavrov i najavio da će Rusija uporno stajati na svojoj liniji u kosovskom pitanju.

Samit NATO posvetiće pažnju i Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, rekao je generalni sekretar Alijanse.

Generalni sekretar NATO-a nije mogao da potvrdi da će Hrvatska, Albanija i Makedonija na samitu dobiti poziv za članstvo u NATO-u, kao što je bilo najavljivano.

"Nadam se i da će sa samita u Bukureštu biti upućeno što je moguće više poziva za članstvo, ali je prerano da izvlačimo konačne zaključke", istakao je Shefer.

On je objasnio da postoji pitanje ustavnog imena u vezi sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, kako se ta zemlja zvanično zove, ali da to nije pitanje o kojem se razgovara u okviru NATO-a.

"Iskreno se nadam da će tokom samita u Bukureštu biti nađeno rešenje za to pitanje, jer mi je važno da uputimo što veći broj poziva za članstvo. Za region zapadnog Balkana je izuzetno važno da pokažemo primer uspešnih evroatlanskih integracija na samitu u Bukureštu. Mislim da su evroatlanske integracije jedini trajni recept za stabilnost tog regiona", rekao je generalni sekretar NATO-a.

Shefer je izjavio i da ga ne brine protivljenje Rusije približavanju Alijanse Ukrajini i Gruziji, jer vidi Rusiju pre svega kao partnera.

On pojam "angažovanja" vidi kao ključni pojam budućih odnosa NATO-a sa Moskvom, jer jedni bez drugih, kako je rekao Shefer, svakako ne mogu.

"Vodimo razgovore o tzv. akcionom planu za članstvo koji se svodi na izgradnju bližih veza između Ukrajine i Gruzije i NATO-a. Ne znam kako će se ti razgovori završiti u Bukureštu. To su politički razgovori, što nije ništa novo za NATO, i nije ništa dramatično", rekao je Shefer.

Prema njegovim rečima, 26 demokratskih zemalja ima svoje argumente za i protiv približavanja tim zemljama, ali vrata NATO-a su "bila, jesu i biće otvorena".

"Zaključak tekućih razgovora sigurno neće biti da su vrata NATO zaključana za Ukrajinu i Gruziju. NATO sporazum vrlo jasno govori da su dobrodošle evropske demokratske zemlje koje ispunjavaju kriterijume za prijem", rekao je Shefer za BBC.

(Tanjug/MONDO)