REKLAME KROZ RUPU U ZAKONU

Farmaceutske kuće našle su rupu u zakonu, tako da svoje proizvode nesmetano reklamiraju u medijima kao pomoćna sredstva za lečenje, a ne kao lekove, čije je oglašavanje zabranjeno.

Doktor sme da preporuči!

Potpredsednik NOPS-a Zoran Nikolić objašnjava da su reklame u kojima stručnjaci i zdravstvene ustanove preporučuju neki od proizvoda uglavnom zasnovane na dokumentu, koji zaista potvrđuje dejstvo tih preparata.

- Pre izvesnog vremena, kad se pojavila reklama za šampon protiv peruti „hed end šolders", koji u reklami preporučuje Gradski zavod za kožne i venerične bolesti u Beogradu, tražili smo zvanično objašnjenje na osnovu čega jedna zdravstvena ustanova ima pravo to da radi. Ispostavilo se da su rađena ozbiljna naučna ispitivanja na tom šamponu, koja su pokazala da on zaista pomaže u sprečavanju nastanka peruti i da je Gradski zavod stao iza tog istraživanja - kaže Nikolić.

Pored toga, proizvođači lekova svojim reklamama za „aspirin", „kafetin", „panadol", „koldreks"... dovode u zabludu kupce, jer se posle oglašavanja svakog preparata stiče utisak da on trenutno otklanja zdravstvene teškoće.

Televizijski program je u poslednje vreme preplavljen reklamama za „aspirin", „koldreks", „panadol", kao i za proizvode koji pomažu uklanjanju tegoba s prostatom ili želucem.

U takvim oglasima jasno se daje do znanja potrošačima da od „aspirina" trenutno prestaje glavobolja, da „koldreks" i „aspirin C" trenutno otklanjaju znakove prehlade, da s jednom tabletom najnovijeg proizvoda za tegobe s prostatom svi problemi nestaju, kao i da je izvesni preparat za probleme sa želucem bolji od svih drugih, što baš i ne odgovara istini.

Potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Zoran Nikolić objašnjava za Press da farmaceutske proizvode, koji se trenutno reklamiraju u medijima, nadležni ne svrstavaju u lekove, čije je oglašavanje u Srbiji zabranjeno.

FAKTI

- U Srbiji je jasno definisano i zabranjeno oglašavanje lekova i medicinskih sredstava, ali zato pomoćna sredstva za lečenje bez ikakvih ograničenja mogu da se reklamiraju

- Pravilnikom o oglašavanju lekova i medicinskih sredstava, kao i Zakonom o oglašavanju, izričito je zabranjeno dovoditi pacijente, odnosno potrošače u zabludu

- Jedna od odredbi Pravilnika doslovno glasi da reklamna poruka za lek i medicinsko sredstvo, čije je reklamiranje dozvoljeno, mora da sadrži jasnu informaciju da je proizvod koji se reklamira lek i medicinsko sredstvo i ne sme dovoditi u zabludu

- Pravilnik zabranjuje i navođenje na utisak da lek ili medicinsko sredstvo nema neželjene reakcije, da pre njegovog uzimanja nije potrebno konsultovati lekara, kao i da konzumiranje garantuje uspeh u lečenju bolesti

- „Aspirin", „koldreks", „ferveks", navodno, nisu lekovi, već se ubrajaju u pomoćna sredstva za lečenje. Znači, ti proizvodi samo pomažu u lečenju. S druge strane, sasvim je sigurno da u pomenutim reklamama ima elemenata dovođenja potrošača u zabludu, jer su one koncipirane tako da se stiče utisak da problemi trenutno nestaju.

Tačnije, netačno se prikazuju svojstva pojedinih proizvoda. Stoga, NOPS planira da u najkraćem mogućem roku zatraži zvaničan odgovor od nadležnih ministarstava zdravlja i trgovine - zaključuje Nikolić.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević tvrdi da se u Srbiji ne reklamiraju lekovi i da nijedna farmaceutska kuća u tom pogledu ne krši zakon.

- Jasno je određeno šta je lek, a šta nije. Na primer, „aspirin" nije svrstan među lekove. Ukoliko se posle reklame za „aspirin" stiče utisak da glavobolja trenutno prestaje, to je isto kao, na primer, reklama za sapun, posle koje se stiče utisak da će vam ruke biti čiste čitav vek.

Prosto, to je reklama, kao i svaka druga - objasnio je Milosavljević, i još jednom naglasio da se Pravilnik o oglašavanju lekova i medicinskih sredstava u Srbiji poštuje.

I. DUGALIĆ