Arhiva » Vesti » Večernje novosti 02.04.2008
Nova rampa za kredite
Večernje novosti sreda, 2. april 2008.
GRAĐANI sve ređe i teže mogu da se zadužuju kod banaka. Narodna banka Srbije svojim propisima sve više smanjuje kreditne mogućnosti. Poslednjom merom, centralna banka je ukinula polaganje depozita kod dinarskih kredita, koji tek zaživljavaju na tržištu, ali je, s druge strane, veoma popularne zajmove vezane za strane valute praktično zakočila, podižući obavezan depozit sa 20 na 30 odsto. Ako se tome doda i odluka o tretiranju pozajmice na tekućem računu kao kredita, koja stupa na snagu od 1. jula, samo za šest meseci NBS će dva puta stegnuti kaiš građanima.
Sva ova ograničenja obrazložena su željom da se stane na put inflaciji, kako bi se svela u planirane okvire. Ali, ma koliko NBS stezala, iz budžeta sve više novca curi u potrošnju. Posledica je da samo građani plaćaju cenu nesloge monetarne i fiskalne politike.
Do sada su banke svoje usluge skupo naplaćivale, jer su se kamate na kratkoročne pozajmice, koje su i najmasovnije, kretale od 13 do 24 odsto, na kreditne kartice od 24 do 30 odsto, a na dozvoljeni minus od 25 do 34 odsto godišnje. Ovako skupu cenu kredita plaćalo je stanovništvo, ali se, nemajući druge mogućnosti, i zaduživalo. Sada je teško uopšte i doći do zajma, koji vrlo lako može da poskupi, jer se najavljuje još oštrija monetarna politika.
- Nova mera NBS svakako će uticati na to da se klijenti u većoj meri opredeljuju za čiste dinarske kredite, dok će se tražnja za zajmove indeksirane u evrima ili švajcarskim francima u određenoj meri smanjiti - kaže Raško Tomašević, direktor marketinga u „Unikredit banci“. - Kod nas su se klijenti u većem procentu opredeljivali za dinarske pozajamice zbog unapred iskazane i fiksne mesečne rate, te očekujemo da ova mera bude dodatni podsticaj građanima da se tako opredeljuju. Generalno, tražnja za gotovinskim zajmovima je prilično smanjena od avgusta prošle godine, kada je uveden maksimalni rok otplate od 24 meseca.
Prema rečima Jasne Terzić, člana Izvršnog odbora „Erste banke“, poslednja mera NBS ima cilj da ograniči plasmane građanima u stranoj valuti, ali i da učini povoljnijim kreditiranje u dinarima. Do sada se stanovništvo više interesovalo za zajmove indeksirane u evrima. Međutim, s obzirom na to da je referentna, odnosno osnovna kamatna stopa podignuta na 14,5 odsto, a da je najnovija obaveza da se izdvoji deset odsto obavezne rezerve za devizne depozite u dinarima, kamatne stope na kredite u domaćoj valuti i dalje će biti na relativno visokom nivou.
Prema podacima Kreditnog biroa, krajem prošle godine, najtraženija vrsta kredita - keš krediti iznosili su 127,5 milijardi dinara, a maksimum su lane dostigli u avgustu - 132 milijarde dinara. Zatim dolazi do blagog pada, kada je rok otplate smanjen sa deset na dve godine. Ipak, do kraja februara ove pozajmice narasle su na 133,1 milijardu dinara.
Trenutno prosečan gotovinski kredit iznosi 120.000 dinara, što znači da ga uzimaju građani sa manjim primanjima, da bi pokrili razne tekuće troškove, neki i da bi preživeli.
- Zajam se ne uzima u banci za preživljavanje, jer banke nisu socijalne ustanove - smatra Radovan Jelašić, guverner NBS. - Svaku svoju uslugu bankari dobro naplate. Kredit se uzima za kupovinu trajnih dobara i samo u krajnjoj nuždi. A, cilj NBS je da se građani više opredeljuju za dinarske pozajmice, jer primaju platu u ovoj valuti, kao i da se poveća dinarska štednja
Ukoliko se neko zaduži kod „Sosijete ženeral banke“ u dinarima, odnosno uzme kredit od 100.000 dinara na rok od dve godine, sa kamatom od 17 odsto, mesečno će morati da izdvaja 4.886,75 dinara. Ako se, međutim, odluči za gotovinski zajam indeksiran u evrima, na primer od 1.000 evra, sa kamatom od 12 odsto i položenim depozitom od 30 odsto, plaćaće ratu od 46,79 evra, odnosno po zvaničnom srednjem kursu od utorka od 82,26 dinara ukupno 3.848,94 dinara.
Treba, međutim, imati na umu da kurs evra varira i da često skače, a u tom slučaju rata kredita vezanog za evro je veća.Kada su u pitanju obaveze u dinarima, one su svakog meseca iste,bez obzira na kretanje deviznog kursa. Pod uslovom da ne dođe do velike inflacije ili previsokog skoka referentne, odnosno osnovne kamatne stope NBS koja najviše utiče na cenu dinarskih pozajmica.
KAKO JE NBS STEZALA KAIŠ OD 2004.
1. Rata ograničena na 30 odsto plate, za stambene pola
2. Dozvoljeni minus smanjen na dve, pa na jednu zaradu
3. Rok kredita sa deset godina skraćen na maksimalno dve
4. I dozvoljeni minus i kreditne kartice ulaze u opterećenje
5. Iznos obaveznog depozita povećan sa 20 na 30 odsto
DODATNE MERE
NBS bi mogla da nastavi sa nepopularnim merama i u drugoj polovini godine. Naime, prema nezvaničnim informacijama, vlasnici kreditnih kartica bi morali da izmire celokupan dug po kartici kada istekne, pa tek onda da je obnove. Prema poslednjim podacima, od kraja februara, u Srbiji ima 1,1 milion kreditnih kartica koje koriste 886.562 građanina, a iznos odobrenog limita dostiže 71,6 milijardi dinara. Od ovog iznosa polovina se koristi.
Sva ova ograničenja obrazložena su željom da se stane na put inflaciji, kako bi se svela u planirane okvire. Ali, ma koliko NBS stezala, iz budžeta sve više novca curi u potrošnju. Posledica je da samo građani plaćaju cenu nesloge monetarne i fiskalne politike.
Do sada su banke svoje usluge skupo naplaćivale, jer su se kamate na kratkoročne pozajmice, koje su i najmasovnije, kretale od 13 do 24 odsto, na kreditne kartice od 24 do 30 odsto, a na dozvoljeni minus od 25 do 34 odsto godišnje. Ovako skupu cenu kredita plaćalo je stanovništvo, ali se, nemajući druge mogućnosti, i zaduživalo. Sada je teško uopšte i doći do zajma, koji vrlo lako može da poskupi, jer se najavljuje još oštrija monetarna politika.
- Nova mera NBS svakako će uticati na to da se klijenti u većoj meri opredeljuju za čiste dinarske kredite, dok će se tražnja za zajmove indeksirane u evrima ili švajcarskim francima u određenoj meri smanjiti - kaže Raško Tomašević, direktor marketinga u „Unikredit banci“. - Kod nas su se klijenti u većem procentu opredeljivali za dinarske pozajamice zbog unapred iskazane i fiksne mesečne rate, te očekujemo da ova mera bude dodatni podsticaj građanima da se tako opredeljuju. Generalno, tražnja za gotovinskim zajmovima je prilično smanjena od avgusta prošle godine, kada je uveden maksimalni rok otplate od 24 meseca.
Prema rečima Jasne Terzić, člana Izvršnog odbora „Erste banke“, poslednja mera NBS ima cilj da ograniči plasmane građanima u stranoj valuti, ali i da učini povoljnijim kreditiranje u dinarima. Do sada se stanovništvo više interesovalo za zajmove indeksirane u evrima. Međutim, s obzirom na to da je referentna, odnosno osnovna kamatna stopa podignuta na 14,5 odsto, a da je najnovija obaveza da se izdvoji deset odsto obavezne rezerve za devizne depozite u dinarima, kamatne stope na kredite u domaćoj valuti i dalje će biti na relativno visokom nivou.
Prema podacima Kreditnog biroa, krajem prošle godine, najtraženija vrsta kredita - keš krediti iznosili su 127,5 milijardi dinara, a maksimum su lane dostigli u avgustu - 132 milijarde dinara. Zatim dolazi do blagog pada, kada je rok otplate smanjen sa deset na dve godine. Ipak, do kraja februara ove pozajmice narasle su na 133,1 milijardu dinara.
Trenutno prosečan gotovinski kredit iznosi 120.000 dinara, što znači da ga uzimaju građani sa manjim primanjima, da bi pokrili razne tekuće troškove, neki i da bi preživeli.
- Zajam se ne uzima u banci za preživljavanje, jer banke nisu socijalne ustanove - smatra Radovan Jelašić, guverner NBS. - Svaku svoju uslugu bankari dobro naplate. Kredit se uzima za kupovinu trajnih dobara i samo u krajnjoj nuždi. A, cilj NBS je da se građani više opredeljuju za dinarske pozajmice, jer primaju platu u ovoj valuti, kao i da se poveća dinarska štednja
Ukoliko se neko zaduži kod „Sosijete ženeral banke“ u dinarima, odnosno uzme kredit od 100.000 dinara na rok od dve godine, sa kamatom od 17 odsto, mesečno će morati da izdvaja 4.886,75 dinara. Ako se, međutim, odluči za gotovinski zajam indeksiran u evrima, na primer od 1.000 evra, sa kamatom od 12 odsto i položenim depozitom od 30 odsto, plaćaće ratu od 46,79 evra, odnosno po zvaničnom srednjem kursu od utorka od 82,26 dinara ukupno 3.848,94 dinara.
Treba, međutim, imati na umu da kurs evra varira i da često skače, a u tom slučaju rata kredita vezanog za evro je veća.Kada su u pitanju obaveze u dinarima, one su svakog meseca iste,bez obzira na kretanje deviznog kursa. Pod uslovom da ne dođe do velike inflacije ili previsokog skoka referentne, odnosno osnovne kamatne stope NBS koja najviše utiče na cenu dinarskih pozajmica.
KAKO JE NBS STEZALA KAIŠ OD 2004.
1. Rata ograničena na 30 odsto plate, za stambene pola
2. Dozvoljeni minus smanjen na dve, pa na jednu zaradu
3. Rok kredita sa deset godina skraćen na maksimalno dve
4. I dozvoljeni minus i kreditne kartice ulaze u opterećenje
5. Iznos obaveznog depozita povećan sa 20 na 30 odsto
DODATNE MERE
NBS bi mogla da nastavi sa nepopularnim merama i u drugoj polovini godine. Naime, prema nezvaničnim informacijama, vlasnici kreditnih kartica bi morali da izmire celokupan dug po kartici kada istekne, pa tek onda da je obnove. Prema poslednjim podacima, od kraja februara, u Srbiji ima 1,1 milion kreditnih kartica koje koriste 886.562 građanina, a iznos odobrenog limita dostiže 71,6 milijardi dinara. Od ovog iznosa polovina se koristi.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari