Svako treće dete ima problem sa ishranom

GOJAZNOST - Reč je o doktorskoj disertaciji Jelene Bjelanović, koja podrazumeva opširno istraživanje, a planirano je da se sagleda rast, razvoj i uhranjenost reprezentativnog uzorka novosadskih osnovaca.

- Svetska literatura navodi da je procenat nepravilno uhranjenih mališana sve veći - kaže doktorka Bjelanović.

Prethodno istraživanje, koje je radila za magistarski rad, pokazaloje da na teritoriji Novog Sada svako treće dete ima problem s ishranom, odnosno da je 17 odsto pothranjeno, a 18 odsto gojazno.

- Istraživanje može da bude početni korak ka kreiranju domaćih standarda u ovoj oblasti, odnosno pokazatelj da li je ono uopšte potrebno ili su svetski i američki standardi koji se koriste u Srbiji primenjivi u našim uslovima - kaže doktorka Bjelanović, napominjući da bi ovo trebalo da bude osnov za sva buduća slična istraživanja.

Predviđeno je merenje telesne visine, težine i debljine kožnih nabora na nadlaktici i kod lopatice na leđima. Merenja će se realizovati na časovima fizičkog vaspitanja, u opremi koju deca koriste za čas (majica, šorc i čarape), a roditelji treba da daju pismenu saglasnost. Postupak je anoniman, a imena učenika će koristiti samo istraživački tim radi evidencije.

Jelena Bjelanović, koja radi u Institutu za javno zdravlje Vojvodine i kao asistent na Medicinskom fakultetu na kom je i prijavila doktorsku disertaciju, istraživanje će raditi u desetak škola na teritoriji Novog Sada. Institut za javno zdravlje Vojvodine, čiji je osnivač Pokrajinsko izvršno veće, u potpunosti stoji iza ovog istraživanja, a doktorska disertacija je dobila sve potrebne dozvole za istraživanje od Etičkog komiteta i Naučno-nastavnog veća Medicinskog fakulteta, kao i Senata novosadskog Univerziteta.

U Srbiji udvostučen broj ugojene dece od šest do 17 godina u poslednje četiri decenije

U Srbiji ne postoji tačan podatak koliko je mladih gojazno, mada se barata podatkom da četiri odsto dece ima višak kilograma. Ali zato se broj dece (između šest i 17 godina) koje je deblje nego što bi trebalo udvostručio tokom poslednje četiri decenije. Razlozi su najčešće u „proždiranju” brze i nezdrave hrane, grickalica i slatkiša, sokova i gaziranih napitaka, ali i u sve manjoj fizičkoj aktivnosti mladih i višesatnom sedenju ispred televizora i računara.