Pepeljuga u svetu mode

Pred kraj života, Johan Štraus mlađi komponovao je muziku za balet Pepeljuga, na koju nikad nije stavio tačku. Nezavršeno delo je, od "preživelog materijala", doradio njegov sunarodnik i kolega, kompozitor Jozef Bajer. Svetska premijera baleta bila je 1901. u Berlinu, a 1908. Pepeljuga se vratila kući - u Štrausov rodni Beč. Sto godina kasnije, evo i njene sarajevske postavke.

Johan Štraus mlađi, jedan iz čuvene dinastije muzičara, kralj valcera i autor mnogih opereta, koje i danas u svetu pevuše obožavaoci starih lakih nota, napisao je i ovo delo nepretenciozno, melodično, "udobno" za igranje, u kome je ruski koreograf Vasilij Medvedev, da bi priča logičnije tekla, neznatno promenio sled muzičkih numera. Specijalno za Balet Narodnog pozorišta u Sarajevu ruska književnica koja živi u Turskoj Jana Temiz napisala je libreto, smestivši ga u 60-te godine prošlog veka, u svet visoke mode, u simpatičnu Modnu kuću u kojoj vlada vlasnica Maman, sa svoje dve kćeri, poznate manekenke Elen i Stelom. Pepeljuga Sindi, čas spremačica, čas sekretarica, tu je, naravno, kao neko ko će ugađati tim nadmenim ženama, dok je neizbežni Princ u ovoj modernoj bajci talentovani i slavom razmaženi mladi modni kreator. Dobra Vila Belisima pomaže da Princ-kreator pronađe svoju Pepeljugu, po izgubljenom dragocenom pojasu koji samo njoj pristaje. Nekada je Pepeljuga gubila cipelicu, zatim, kod nekih koreografa baletsku patičicu, ili narukvicu, a ova nova, sarajevska - pojas. Dakle, simboli su isti, samo je damski aksesoar različit.

Vasilij Medvedev, vaganovski đak, koji danas predaje koreografiju na toj znamenitoj Akademiji u Sankt Peterburgu, gost koreograf u mnogim svetskim kompanijama, za Sarajevski balet postavio je već treće delo (Vragolasta devojka, Labudovo jezero). Lakim, neoklasičnim koreografskim jezikom, bogato složenim u solo deonice, duete i grupne igre, uspeva da ovu lepršavu priču učini jasnom. Ono što se prvo uočava kao lični koreografski pečat je obilje koraka, takoreći - višak (što je karakterisalo i Nurejeva - koreografa). Za ovo se katkad duhovito kaže: ima materijala za dve predstave! Ah, ti profesori, u jednoj večeri bi sve da (po)kažu... Iako je koreografski materijal nabijen, predstava prostorno diše, što je veliki kompliment za njenog autora. Medvedev je uobličio predstavu koja se izruguje kiču i nouveau riche-u, slaveći talenat, rad, dobrotu i ljubav. U svemu tome imao je odličnog saradnika u orkestru, predvođenim iskusnim dirigentom Miroslavom Homenom.

Muzikom uslovljen, lak, pitak, na momente duhovit koncept predstave, neizbežnog operetskog fona, likovno je podržan u bojama i formi zanimljivim dekorom Marijele Hašimbegović, i maštovitim kostimima iz nezaboravnih 60-ih, sa žiponima i maramama vezanim á la Žaklin Kenedi, kostimografkinje Amne Kunovac - Zekić. Protagonisti Elina Marković kao Pepeljuga, Stanislav Fečo u ulozi Princa, dve žovijalne sestre - Mia Jahić i Belma Čečo-Bakrač, sa svojom majkom Ekaterinom Vereščaginom, autoritativnom i duhovitom igračicom koja je dominirala scenom, kao i Daniela Bibić, Vila Belisima, vrlo scenična, ženstvena i dobro odabrana igračica za ovu ulogu, baletska su družina koja nosi predstavu. Ovoj lepoj ekipi dodajmo i dve Beograđanke, diplomantkinje Baletske škole "Lujo Davičo", a danas članice ove kuće, Natašu Pavlović koja je na prvoj reprizi bila Pepeljuga i Jovanu Milosavljević koja je iste večeri igrala sestru.

I nešto što se ne sme zaboraviti: sa gradom koji je stradao desilo se to i njegovom Baletu. Nije lako, sa malo finansijske "građe", ponovo zidati igrački ansambl i za njega stvarati novu publiku. Čini se da je sa Pepeljugom baš taj cilj ostvaren: da se populariše umetnost igre. Dugo i veselo skandiranje publike, uz muziku na kraju, svakako bi obradovalo i samog Štrausa, mlađeg.