Politika na univerzitetu

Politizacija je, u pežorativnom smislu, zahvatila sve delove srpskog društva. U takvoj situaciji donekle je shvatljivo da univerziteti i fakulteti nisu mogli ostati "čardaci ni na nebu ni na zemlji", pošteđeni delovanja ovog pogubnog fenomena. Na akademskoj pozornici deluju danas raznorazne studentske organizacije i pokreti koji su najčešće sve drugo negoli potpuno autonomni i studentski autentični.

Javna je tajna da iza nekih grupacija stoje određene političke stranke, koje na taj način ne samo da upliću studentske asocijacije u politiku već preko njih nastoje da manipulišu širom studentskom populacijom. Primeri takvog uticaja bili su očigledni prilikom nekoliko nedavnih protesta, kada su određene grupe nastupale u ime studenata beogradskih fakulteta, zastupajući pri tom isključivo stavove svojih političkih mentora.

Ima i slučajeva da su neka udruženja materijalno podržavali strani donatori, dok se, recimo, Savez studenata Beograda potpuno finansira iz budžeta. S obzirom na to da se Savez bavi materijalnom potporom studenata, moglo bi se reći da je to donekle izuzetak od opšteg pravila. U okviru studentskog pokreta deluju i neke organizacije desničarske provinijencije, koje operišu takoreći na principima tajnih udruženja i za koje se ne zna niti ko stoji iza njih ili ih finansira. Krug politizacije univerziteta zatvaraju profesori, docenti i ostali predavači bilo da sede u poslaničkim klupama, bilo da su članovi pojedinih političkih stranaka i interesnih grupa.

Bilo bi nerealno i krajnje puritanski očekivati da će u atmosferi kakva danas vlada u Srbiji, univerziteti i faklulteti ostati zaštićene oaze čiji je jedini i osnovni cilj da služe promociji nauke i naučne objektivnosti. Jasno je da politika na posredan ili neposredan način utiče na studentske organizacije i praktično je neizvodljivo da bude potpuno eliminisana s univerziteta i fakulteta u smislu kako je to predvideo zakonodavac.

Na drugoj strani, neporecivo je demokratsko pravo svakog studenta da ima, ili da izrazi svoje stavove i prema političkim pitanjima. Ako je već tako, valjalo bi između dva zla izabrati manje i umesto vršljanja "slobodnih strelaca" uvesti kakav-takav red i pravila igre, da se zna ko je ko. Možda na način kako je to urađeno u mnogim zemljama Evrope i sveta - kao što navodi Marko Milutinović, student prorektor Univerziteta u Beogradu - gde je studentskim podmlacima političkih stranaka omogućeno da na debatni način zastupaju svoje stavove prema problemima akademske zajednice.