Ispravljena nepravda biće mnogima zarada

Svaki akcionar koji je svoje akcije dobio besplatno u procesu privatizacije a smatra da one ne vrede mnogo, od iduće nedelje će moći da ih se odrekne i prijavi za besplatne akcije šest velikih javnih preduzeća. Uredba kojom je omogućena zamena popularno nazvanih „bezvrednih“ akcija za besplatne hartije JP, a koju je Vlada donela prošle nedelje, predviđa da će to moći da učine svi građani koji do sada ni na koji način nisu raspolagali svojim kroz raniju privatizaciju besplatno stečenim akcijama, nitu su od njih dobili ikakvu dobit.

To praktično znači da će svoje akcije moći da zameni svako ko proceni da će imati veće koristi od akcija šest velikih JP, nego od akcija koje je do sada stekao u procesu privatizacije.

Kako je pre donošenja uredbe, bilo navoda da će moći da se zamene samo „bezvredne“ akcije, postojalo je mišljenje da će svoje vlasničke hartije državi moći da vrate samo oni koji i bukvalno ne mogu da ih prodaju jer one na tržištu i nemaju nikakvu vrednost. Ipak, ispostavilo se da to mogu da urade i akcionari onih preduzeća čijim se akcijama trguje na tržištu, ukoliko to smatraju za shodno. U Agenciji za privatizaciju navode da je teorijski moguće da neko zatraži i zamenu akcija koje vrede više nego što će vredeti vlasnički papiri šest JP, ali da ne postoji razlog zbog kojeg bi neko tako nešto i učinio.

Uredbom je propisano da akcije besplatno stečene u privatizaciji neće moći da vrate oni koji su na bilo koji način njima do sada raspolagali ili stekli od njih dobit. Dakle, isključeni su oni koji su do sada prodali, na primer, deo svojih akcija, pa makar i za pet dinara, kao i oni ostvarili pravo na dividendu ili deo stečajne ili likvidacione mase. Zamena besplatnih akcija najverovatnije će početi od sledeće sedmice, odnosno, kako navode u Agenciji za privatizaciju, kada se pripremi sva potrebna logistika za tako obiman posao.

Za sada nije moguće proceniti koliko će se građana odlučiti na ovakav potez. U Agenciji za privatizaciju navode da im se prethodnih meseci javilo izuzetno mnogo građana koji su se interesovali za zamenu bezvrednih akcija, pa okvirno procenjuju da bi se za zamenu moglo opredeliti i nekoliko stotina hiljada građana. Takva procena verovatno nije daleko od istine, ukoliko se u obzir uzme da oko milion građana Srbije ima nekakve akcije, ali da se, od preko hiljadu i po firmi koje se nalaze na berzi, trguje samo sa akcijama njih stotinak.

Zamenjene bezvredne akcije će preći u vlasništvo države, odnosno u portfelj njenog Akcijskog fonda, pa će ona u buduće baratati njima. Vrednost mnogih od ovih akcija nije postala mizerna isključivo zato što su ta preduzeća u lošoj poslovnoj situaciji, već i zato što većinski vlasnici nisu imali interesa da ih otkupljuju, a ne mali broj njih je i namerno na razne načine snižavao cenu tih hartija. Pretpostavka je da će država ipak umeti da se na tržištu bolje nosi s tim nevoljama, nego što su to mogli mali akcionari.

Novim uredbama je, podsetimo, pravo na besplatne akcije omogućeno i građanima lišenim poslovne sposobnosti, koji zbog toga nisu u biračkim spiskovima. NJih će prijavljivati staratelji ili zakonski zastupnici. Takođe, ovih dana je okončano evidentiranje za akcije penzionera i bivših i sadašnjih zaposlenih u NIS-u i „Jat ervejzu“. Prema nepotpunim podacima, za akcije nacionalnog avioprevoznika prijavilo se preko četiri hiljade bivših i sadašnjih radnika, a za akcije NIS-a njih oko 15 hiljada. U naredna dva meseca za akcije svojih kompanija moći će da se prijave zaposleni i penzioneri Telekoma i Aerodroma „Nikola Tesla. Za besplatne akcije šest JP na šalterima pošta širom zemlje do sada se prijavilo oko 2,5 miliona građana. Evidentiranje dobijanje tih hartija traje do kraja jula ove godine.

V. Čvorkov

Poslato 02.04.2008