NATO otvoren za sve evropske demokratije

Radnim večerama, koje je domaćin priredio odvojeno, u čast predsednika, premijera, šefova diplomatija, ministara odbrane i akreditovanih novinara, sinoć je u Bukureštu praktično počeo zvanični deo programa NATO samita.To je najmasovniji skup održan ikada u Rumuniji, a domaćin se nada da će ovaj Samit biti istorijski i po odlukama koje se očekuju. U dvodnevnom radu skupa učestvuju 24 šefa država, 26 premijera i oko 3.500 predstavnika štampe. Sve delegacije koje su već u Bukureštu ili tek treba da doputuju, imaju, do poslednjeg trenutka, dileme o gotovo svim pitanjima koja se nalaze na dnevnom redu.

U javnosti se najviše raspravljalo o prijemu u članstvo Hrvatske, Albanije i Makedonije i prijemu u takozvani akcioni plan Ukrajine i Gruzije. Hrvatska je kandidat čiji će prijem podržati sve članice. Jedina dilema je bila oko straha hrvatskog javnog mnjenja da bi Amerika mogla da traži izgradnju vojnih baza na Jadranu ili u drugim delovima Hrvatske. Hrvati dakle žele u NATO, ali ne bi da vide vojne baze u svojoj zemlji. Tu dilemu je razrešio predsednik Buš, tako što je obećao da NATO neće graditi baze u Hrvatskoj. Makedonska delegacija je stigla prva u Bukurešt.

Prijem Makedonije u NATO zavisiće od Grčke koja se protivi članstvu Makedonije pre dogovora o budućem imenu ove bivše jugoslovenske republike. Zvanična Atina ne želi da nezavisna Makedonija nosi istorijsko ime koje nosi i severni deo Grčke.Taj problem nije bio razrešen pre početka samita, a novinari naslućuju da će se u ovaj spor umešati i DŽordž Buš lično. Prijem u NATO Makedoniji bi doneo veću stabilnost u odnosu na albansku manjinu. Posle pokušaja obaranja vlade zbog nepriznavanja Kosova, makedonski Albanci sada izražavaju nezadovoljstvo i zbog toga što u delegaciji od četrdesetak članova koja je doputovala u Bukurešt, nema više od jednog pripadnika ove manjine.

Jeremić na samitu

BEOGRAD: Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić boraviće danas u Bukurešt, gde će predstavljati Srbiju na sastanku Komiteta evroatlanskog partnerskog saveta, u okviru samita NATO koji se održava u Rumuniji.“Srbija će u okviru Saveta insistirati na diskusiji o bezbednosnoj situaciji u Jugoistočnoj Evropi, pre svega u našoj južnoj pokrajini“, izjavio je Jeremić Tanjugu. Ministar je napomenuo da će Srbija tražiti da „Kfor nastavi da bude maksimalno angažovan na čuvanju mira i stabilnosti, pre svega zaštiti srpske etničke zajednice, kao i njihove imovine, crkava i manastira“. „Insistiraćemo na tome da Kfor mora ostati neutralan u skladu sa Rezolucijom 1244“, dodao je Jeremić.Šef srpske diplomatije sutra će se, na marginama samita, sastati sa rumunskim kolegom Adrijanom Čorujanuom, a trebalo bi da govori i na radnom ručku. (Tanjug)

Približavanju Ukrajine i Gruzije NATO savezu protivi se Rusija. Francuska, Nemačka, Španija i još neke članice NATO iz Evrope smatraju da ne treba kvariti odnose s Rusijom i zbog ove dve bivše republike ŠSR-a, jer već postoji previše tenzija u odnosima NATO-Rusija zbog projekta izgradnje antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj.

U bilateralnom susretu sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom kao i na prepodnevnom Maršal forumu Ministarstva odbrane Rumunije , Buš je juče ponovio poznata obrazloženja da raketni štit nije uperen protiv Rusije, da Rusija nije neprijatelj NATO i da je to projekat koji bi trebalo da omogući efikasnu odbranu Evrope od pretnji sa Severo-istoka Azije.

Malo politike, malo biznisa

Na Samitu u Bukureštu okupili su se i najveći svetski proizvođači vojne opreme, koji se nadaju sklapanju poslova vrednih najmanje pola milijarde dolara. Skot A. Haris predstavnik američke grupe „Lokhed Martin“ izjavio je domaćoj štampi da oni posluju s rumunskom armijom već deset godina. Do sada već imaju ugovore za nekoliko stotina miliona dolara. Početkom prošlog meseca dogovorena je isporuka 17 radarskih sistema Rumuniji, u vrednosti većoj od 120 miliona dolara. U Bukureštu se nalaze i predstavnici drugih vojnih firmi koji će iskoristiti ovaj prestižni skup radi lobiranja i traženja novih poslova. Američki predsednik DŽordž Buš je pre početka samita izjavio da će tražiti od evropskih partnera da povećaju ulaganja u jačanje odbrane.

Rumunski predsednik je juče imao više susreta s šefovima delegacija koje su doputovale, između ostalog i sa avganistanskim predsednikom Karzajem, koji od bukureštanskog samita očekuje pomoć u obračunu s ostacima talibana. Pre dolaska u Bukurešt, Francuska je bila jedna od zemalja koje su čvrsto obećale slanje snaga za brzu intervenciju u Avganistan. Predsednik Sarkozi je čak pomenuo i brojku od hiljadu vojnika. Juče se u redovima francuske delegacije manje govorilo o brojkama i više insistiralo na usvajanju principijelnog stava o popunjavanju mirovne misije u Avganistanu, a da će o brojkama odlučiti vojne strukture. Danas, nešto posle osam sati po lokalnom vrmenu, počinje prva plenarna rasprava.

Petar Tomić

Buš: SAD spremne da sarađuju sa Srbijom

BUKUREŠT: Američki predsednik DŽordž Buš izjavio je juče u Bukureštu da su SAD spremne da sarađuju sa Srbijom kako bi ona postala članica NATO.

„Otvoreni smo da sarađujemo sa Srbijom kako bi postala članica alijanse“ rekao je američki predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, održanoj u crnomorskom letovalištu Neptun. Buš je rekao da veruje da će na samitu NATO tri zapadnobalkanske zemlje - Hrvatska, Makedonija i Albanija - dobiti poziv za članstvo u alijansu, a da će se takođe odlučiti i o jačanju dijaloga sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Vašington i Bukurešt podržavaju Ukrajinu i Gruziju u njihovim težnjama da se približe NATO, rečeno je na konferenciji za novinare. U kontekstu saradnje sa Rusijom, američki predsednik je rekao da je proširenje NATO unutrašnja potreba alijanse i da to proširenje nije upereno protiv bilo koga i da se na to „ne može staviti veto“. (Beta)

Poslato 02.04.2008