Ramuš Haradinaj oslobođen

Sudsko veće Haškog tribunala oslobodilo je jednog od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova i bivšeg pokrajinskog premijera Ramuša Haradinaja.

Sudsko veće je ocenilo da Haradinaj nije kriv ni po jednoj tački optužnice za progone na političkoj, verskoj i rasnoj osnovi, uništavanje imovine, okrutno postupanje, silovanja i ubistva.

Oslobođen je i njegov saradnik Idruz Baljaj, a treći optuženi, Lahi Brahimaj, osuđen je na šest godina zatvora, zbog okrutnog postupanja i mučenje zatvorenika. Baljaj je bio potčinjen i direktno odgovoran Ramušu Haradinaju.

Trojku je optužnica teretila za zločine nad Srbima, Romima i Albancima na Kosovu 1998. godine.

Prema presudi koju je saopštio predsedavajući sudija Alfons Ori, tužioci tokom suđenja nisu dokazali da su Haradinaj, Baljaj i Brahimaj bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo uklanjanje srpskog stanovništva i drugih nealbanaca sa područja oko Dečana kako bi na njemu bila učvršćena kontrola OVK.

Nije dokazana ni individualna krivica Haradinaja i Baljaja, a trećeoptuženi Brahimaj proglašen je lično odgovornim za okrutno postupanje i mučenje dva svedoka u pritvorskom centru OVK u Jablanici u leto 1998.

Sudija Ori naznačio je da je veće imalo problema sa obezbeđivanjem iskaza velikog broja svedoka koji su kao opravdanje navodili "strah". I strane u postupku su se koristile nepovoljnom atmosferom za svedoke na Kosovu, naznačio je sudija.

U prvim reakcijama, presuda je u Beogradu označena kao "crn dan za međunarodnu pravdu" i "glogov kolac u grudi Haškom tribunalu", dok su u Prištini oduševljeni odlukom suda.

"Zona Dukađin" i "Crni orlovi"

U završnim rečima na suđenju, krajem januara, tužilac Dejvid Re zatražio je po 25 godina zatvora za svakog od trojice optuženih, dok je odbrana tvrdila da tužilaštvo nije iznelo nijedan pouzdan dokaz o krivici i zatražilo da budu oslobođeni po svim tačkama optužnice.

Optužnica u 37 tačaka teretila je Haradinaja, Brahimaja i Baljaja za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja od 1. marta do 30. septembra 1998. godine.

Tužilac Re je ocenio da je tužilaštvo dokazalo njihovu odgovornost za smrt najmanje 40 kosovskih Srba, Albanaca i Roma, čija su tela pronađena u septembru 1998. godine u kanalu Radonjičkog jezera.

Prema rečima tužioca, svi zločini u "zoni Dukađin" tokom 1998. godine, kojom je vojno rukovodio Haradinaj, dogodili su se zbog zajedničke zločinačke namere. Zona Dukađin, zapadno od Prištine, obuhvatala je opštine Peć, Dečani, Đakovicu i deo opština Istok i Klina.

Baljaj je bio komandant specijalne jedinice "Crni orlovi", a Brahimaj, blizak rođak Haradinaja, zamenik komandanta operativnog štaba Dukađin i komandant logora u Jablanici.

Haradinaj je imao kontrolu nad jedinicom "Crni orlovi" čiji je komandant bio Baljaj, i nad logorom "Jablanica" kojim je rukovodio Brahimaj i vojnom policijom OVK-a, rekao je je tužilac u završnoj reči, dodajući da se Haradinaj "stalno kretao po zoni Dukađin".

Odbrana Haradinaja tvrdila je u završnoj reči da nema pouzdanih dokaza ni za jedan zločin za koji je Haradinaj optužen. Branilac Ben Emerson rekao je da se optužnica sastoji od niza nepovezanih zločina, koji su se dogodili na različitim mestima, u različito vreme, te da počinioci nisu identifikovani, što govori da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat.

Branilac je pobijao navode optužbe da je Haradinaj bio glavni vojni komandant u operativnoj zoni Dukađin.

Doskorašnja glavna tužitelja Haškog tribunala Karla del Ponte je u više navrata javno govorila i u svojim izveštajima upozoravala na velike problema sa kojima se tužilaštvo suočavalo u obezbeđivanju svedoka optužbe, zato što su bili suočeni sa direktnim pretnjama i pritiscima.

Suđenje Haradinaju, Baljaju i Brahimaju, koje je počelo lane u martu, završeno je krajem iste godine kada je odbrana, posle iznošenja dokaza optužnice, obavestila sudsko veće da ne namerava da iznosi nikakve dokaze, jer smatra da tužilaštvo nije dokazalo krivicu trojice optuženih.

Haradinaj se, pošto je prethodno podneo ostavku na mesto predsednika privremena vlade Kosova, dobrovoljno predao 9. marta 2005, kada su u pritvor Haškog tribunala iz Prištine prebačeni Baljaj i Brahimaj.

Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudskim većem izjasnila da nisu krivi.

Haradinaj je u junu 2005. pušten na privremenu slobodu do početka suđenja i jedini je haških optuženik kome je bilo dozvoljeno da se bavi politikom i javno nastupa.

(agencije/MONDO)