Može li bela, anglosaksonska država da izglasa Obamu?

NJUJORK - Barak Obama, ili Odmetnik, kako glasi šifrovano ime koje mu je nadenula američka tajna služba, na najboljem je putu da se uvrsti na listu velikana istorije te države u godini u kojoj se, na sutrašnji dan, navršava četiri decenije od ubistva Martina Lutera Kinga.

Odnos prema Obami pokazaće u kojoj se meri raspoloženje "bele, anglosaksonske protestantske" Amerike promenilo od pojave Martina Lutera Kinga, koji je prvi primorao američku javnost da ozbiljno shvati pravo manjinskih grupa na učešće u političkom životu.

Obama, 40 godina posle, staje rame uz rame sa čitavim nizom legendi koje su, svaka na svoj način, ustajući protiv nepravde, doprineli razvoju demokratije i razbijanju, verskih, rasnih i svakakvih drugih predsrasuda i dogmi.

"Najharizmatičnija osoba američke politike," kako ga je opisao poslednjih godina neobično aktivni glumac-režiser Džordž Kluni, nadomak je pobede u trci za kandidata demokrata na predsedničkim izborima, koji se u novembru održavaju u SAD, pošto, nakon tri četvrtine složenog sistema kojim se u toj državi biraju stranački kandidati, za dva koplja vodi ispred glavne rivalke, nekadašnje prve dame Hilari Rodam Klinton.

I crn i nedovoljno, i crven, a ponajviše zelen

Njegovi protivnici kritike njegove politike i pojave izražavaju mahom "koloristički", postavljajući pitanja da li je Obama "dovoljno crn", zbog činjenice da mu je deda bio tipičan belac, dovoljno spretan da pobedi u "crvenim" republikanskim državama, te, na koncu, nije li previše "zelen" da bi bio postavljen na čelo američkih oružanih snaga.

Pojavljivanje sveže izabranog senatora Baraka Obame na Kapitol Hilu pre četiri godine nije preterano uzbudilo duhove u američkoj prestonici, pre svega jer su se i ranije pojavljivali blagoglagoljivi tamnoputi političari, čiji se početni entuzijazam brzo gubio u birokratskim zamešateljstvima Kongresa, te su neminovno od "kometa" postajali obični među jednakima.

Međutim, već krajem te godine postalo je jasno da se na crnca momačke građe mora ozbiljno računati, jer je na demokratskoj konvenciji održanoj u Bostonu razbio sve moguće klišee tradicionalnog shvatanja američke politike, te se pre starijih i iskusnijih, obrušio na ratnu politiku predsednika Džordža Buša i odmah dobio status medijske zvezde.

Obami se neće praštati ono što se „bledolikima" prašta

"Kada šaljemo naše mlade muškarce i žene u opasnost, imamo obavezu da ne 'budžimo' cifre i uobličavamo istinu vezanu za razloge zbog kojih tamo idu, imamo obavezu da brinemo o njihovim porodicama dok nisu tu, da se brinemo o vojnicima kada se vrate, i da nikada ne krenemo u rat bez dovoljno vojnika da u tom sukobu i pobedimo, obezbedimo mir i zaslužimo poštovanje u svetu," rekao je Obama u trenutku kada je i veliki broj demokrata, nerado, kritikovao iračku avanturu američkog predsednika.

Njegovi politički nastupi ocenjuju se prema značajno višim standardima, jer kao "prvi od različitih" mora nastupati ubedljivije i bez greški koje bi Amerikanci bez problema oprostili "bledolikim" kandidatima, poput Hilari Klinton, ili, pak, vremešnog republikanca Džona Mekejna.

Omaba je nedavno - poput inauguracionih govora Abrahama Linkolna i Franklina Delano Ruzvelta, ili Kenedijevog istupa o religiji iz 1960. godine koji je označio početak kraja ozbiljnih veza crkve i države u SAD - uzdrmao američki politički establišment i javnost neočekivano hrabrim nastupom o rasnim podelama u SAD, opredelivši se radije za uklanjanje barijera među rasama, koje u toj velikoj državi i dalje postoje, nego za "ziheraško" podilaženje širokim narodnim masama, čemu obično naginju predsednički kandidati.

"Rasno pitanje je problem koji ova nacija jednostavno ne sme ignorisati," rekao je Obama, objašnjavajući kompleksno rasno pitanje u Americi nikada nije razjašnjeno do kraja.

Stručnjak za razbijanje rasnih barijera

"Ukoliko tom problemu sada okrenemo leđa, ako se svako zavuče u svoj ćošak, nikada nećemo biti u poziciji da se nađemo na istoj strani pri rešavanju ozbiljnih problema poput zdravstvene zaštite, ili obrazovanja, ili potrebe da se svim Amerikancima obezbede dobri poslovi," rekao je Obama.

"To je bio jedinstven trenutak - prvi crni kandidat sa dobrim šansama da bude nominovan za mesto predsednika, u državi u kojoj rasno nepoverenje ima duboke korene i o čemu se često ćuti, upustio se u kritičnom delu kampanje u nešto što bi se moglo izroditi u najznačajniju javnu raspravu o rasnim odnosima poslednjih decenija," objavio je "Njujork tajms" u hvalospevu kržljavom tamoputom političaru iz Ilinoja, mada je ugledni list još ranije ocenio da bi za Ameriku najbolje bilo da bude izabrana Klintonova.

Rasnu barijeru, međutim, na predsedničkim izborima Barak Obama već je jednom oborio, pre ravno 18 godina, kada ga je prestižna revija pravnog fakulteta na univerzitetu Harvard odabrala za predsednika - prvog crnog predsednika u 122 godine dugoj istoriji te prestižne institucije.

"Ali važno je da priče poput moje ne budu zloupotrebljene kako bi se reklo da je za crnce sve u redu. Morate se setiti da na svaku osobu poput mene, dolaze na stotine ili hiljade talentovanih crnih studenata koji nikada ne dobiju šansu za uspeh," rekao je tada Obama.