Arhiva » Vesti » BBC 04.04.2008
Godišnjica smrti M. L. Kinga
Pre tačno četrdeset godina, 4. aprila 1968. godine, u atentatu je ubijen najpoznatiji borac za građanska prava u novijoj istoriji SAD, Martin Luter King.
BBC petak, 4. april 2008.
Martin Luter King
Kako je u petak iz Memfisa, gde se ubistvo pre četiri decenije dogodilo, javio BBC-jev Endi Galager, tokom dana je održano nekoliko skupova posvećenih uspomeni na već legendarnog borca za prava američkih crnaca:
"Doktoru Martinu Luteru Kingu je bilo samo 39 godina kada je ubijen hicima iz pištolja u motelu Loren u Memfisu. Tokom 60-tih godina XX veka vodio je kampanju za građanska prava za sve stanovnike Amerike, uključujući i crnce, koji su u nekim delovima zemlje živeli praktično u uslovima aparthejda. Sve vreme, dr King je bio svestan opasnosti kojoj se izlaže zbog svojih uverenja i kampanje koju vodi", rekao je Galager.
Dan radosti i bola
Sveštenik Džesi Jekson, koji se kasnije kandidovao i za predsednika SAD, bio je neposredno kraj Kinga u vreme atentata:
"Ovo je dan radosti i bola. Sve sam bliži trenutku kada ću na sam glas viknuti da osećam veliki bol", rekao je on.
King sa predsednikom SAD Lindonom Džonsonom Iako još uvek kruže teorije zavere o tome ko je ubio Martina Lutera Kinga, dan njegove smrti je posvećen pre svega slavljenju nasleđa koje je on ostavio za sobom.
Njegov poznati govor o "snu koji je sanjao" poslužio je milionima ljudi kao inspiracija, a King je dobio i Nobelovu nagradu za mir za napore da prekine rasnu segregaciju i diskriminaciju u SAD.
"Srušio zidove straha"
Džesi Džekson kaže je nasleđe Martina Lutera Kinga zaslužno za promene koje su se dogodile u Americi pošto je on ubijen:
"On je bio taj koji je srušio zidove straha. On je promenio zakone koji su pravno sakcionisali aparthejd u našoj zemlji. On je porkenuo kampanju za pravo glasa koja je preobrazila demokratske vlade širom sveta", rekao je on za BBC.
Tokom celog dana u petak, političari, aktivisti u oblasti građanskih prava i stanovnici Memfisa obeležavali su dan ubistva Martina Lutera Kinga noseći upaljene sveće na bdenjima i marševima, da bi se na kraju svi okupili isped zgrade Nacionalnog muzeja građanskih prava.
Kako je u petak iz Memfisa, gde se ubistvo pre četiri decenije dogodilo, javio BBC-jev Endi Galager, tokom dana je održano nekoliko skupova posvećenih uspomeni na već legendarnog borca za prava američkih crnaca:
"Doktoru Martinu Luteru Kingu je bilo samo 39 godina kada je ubijen hicima iz pištolja u motelu Loren u Memfisu. Tokom 60-tih godina XX veka vodio je kampanju za građanska prava za sve stanovnike Amerike, uključujući i crnce, koji su u nekim delovima zemlje živeli praktično u uslovima aparthejda. Sve vreme, dr King je bio svestan opasnosti kojoj se izlaže zbog svojih uverenja i kampanje koju vodi", rekao je Galager.
Dan radosti i bola
Sveštenik Džesi Jekson, koji se kasnije kandidovao i za predsednika SAD, bio je neposredno kraj Kinga u vreme atentata:
"Ovo je dan radosti i bola. Sve sam bliži trenutku kada ću na sam glas viknuti da osećam veliki bol", rekao je on.
King sa predsednikom SAD Lindonom Džonsonom Iako još uvek kruže teorije zavere o tome ko je ubio Martina Lutera Kinga, dan njegove smrti je posvećen pre svega slavljenju nasleđa koje je on ostavio za sobom.
Njegov poznati govor o "snu koji je sanjao" poslužio je milionima ljudi kao inspiracija, a King je dobio i Nobelovu nagradu za mir za napore da prekine rasnu segregaciju i diskriminaciju u SAD.
"Srušio zidove straha"
Džesi Džekson kaže je nasleđe Martina Lutera Kinga zaslužno za promene koje su se dogodile u Americi pošto je on ubijen:
"On je bio taj koji je srušio zidove straha. On je promenio zakone koji su pravno sakcionisali aparthejd u našoj zemlji. On je porkenuo kampanju za pravo glasa koja je preobrazila demokratske vlade širom sveta", rekao je on za BBC.
Tokom celog dana u petak, političari, aktivisti u oblasti građanskih prava i stanovnici Memfisa obeležavali su dan ubistva Martina Lutera Kinga noseći upaljene sveće na bdenjima i marševima, da bi se na kraju svi okupili isped zgrade Nacionalnog muzeja građanskih prava.
Preuzeto sa sajta bbc.co.uk »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari