Ovlašćeni tumač pravih vrednosti

Knjiga odabranih kritika Muharema Pervića Bravo, majstore! (Armon, Beograd, 2007), objavljena povodom 50 godina književnog i pozorišnog rada ovog kritičara, promovisana je preksinoć u Art-klubu Kulturnog centra Novog Sada (KCNS). Na promociji su govorili kritičari Radomir Putnik i Zorica Zec, kao i sâm autor. "Sve što se vidi i doživi prvi put, doživeo sam u ovim krajevima", priča Pervić o periodu odrastanja u Bečeju i Zrenjaninu. Navodeći da je odrastao po internatima, u teškim uslovima, Pervić kaže da ga je spaslo to što je mnogo čitao, tako da mu se razvila mašta.

– Onda bežite u imaginarni život, pa se na njega priviknete i drugi i ne primećujete – priseća se Pervić svog otkrića pozorišta tokom gimnazijskih dana u Zrenjaninu. Pervić ističe da se nije držao ustaljenih obrazaca pozorišne kritike. Po njemu, kritika je deo predstave koja zadaje njen žanr, intonaciju, rečnik i formu – nekad je kritika polemika, ponekad esej, ponekad komentar, nekad mala reportaža... "Pišući o predstavama, pisao je o sebi", kaže Zorica Zec, navodeći Sartrovu misao o osobinama dobrog kritičara. "Čitalac ove knjige dobija pravu sliku našeg pozorišnog stvaralaštva u poslednjih 20 godina, bez obzira na to kojim je redom čita", ocenila je Zecova i dodala da pri izboru niko nije zaboravljen.

– Nepogrešivo je birao najznačajnije pisce za određeni period, one čije delo zaslužuje posebnu pažnju – ocenio je preksinoć Radomir Putnik rad Muharema Pervića kao književnog kritičara. "On ne reaguje odmah na pojavu pisca, već temeljno istražuje piščevo delo. Tek kad se oseća spremnim da o njemu govori, sedne i napiše knjigu", kaže Putnik, navodeći kao poslednji primer za to knjigu Volšebna kovačnica (2004) o poeziji Vaska Pope, s kojim je Pervić bio urednik u "Nolitu" pre 40 godina. Govoreći o pozorišnoj kritici, Putnik je istakao osobeni metod i stil koji Pervića bitno razlikuje i od kritičara svoje generacije, a posebno od onih koji danas pišu o pozorištu: "Predstava je za njega samo povod da kaže neke dragocenije stvari o odnosu života i umetnosti. Čak i kada su negativne, u njegovim kritikama nema zle namere i ružnih reči."

Iako je učestvovao u stvaranje profila Bitefa i podržavao ga, Pervić je stroži u kritikama predstava s tog festivala, primećuje Radomir Putnik. Kao razlog za to on navodi jedan od Pervićevih "zadataka prve vrste" – "da našoj, u to vreme još nesvikloj i nedovoljno obučenoj publici ukaže na prave vrednosti avangardnih nastojanja", poput onog iz kasnih šezdesetih godina. "Potreban je bio tumač, a Pervić je bio upravo taj 'ovlašćeni tumač'... Pervić je jedan od naših najznačajnijih pozorišnih i književnih kritičara druge polovine 20. veka, njegove kritike imaju velikog uticaja na pozorišne stvaraoce i bez njega bi naša pozorišna scena bila osuđena na samo jednu, pomodnu estetiku", zaključio je na kraju Putnik.

Velikih predstava

znatno manje

Muharem Pervić je preksinoć u Art-klubu KCNS primetio: "U pozorištu sigurno možete da proverite da li ste živo biće. Možete proveriti da li umete da plačete i da li umete da se smejete. Ako vam te dve stvari uspeju u pozorištu, onda idite u pozorište." Na poziv iz publike, dao je ocenu trenutnog stanja pozorišne scene Srbije: "Skraćena je slika, kao i u drugim oblastima. Više to nije tako bogat spektar. Komercijala je pomerila umetnost malo u drugi plan. Mnogo je manje premijera, a mnogo više drama s dva-tri glumca. Ima raznih trendova, velikih eksperimenata, ali velikih predstava je znatno manje. Tako se i ja osećam lično da sam malo zakinut. Onda se setim priče Elija Fincija kad sam ja počinjao, a on prestajao, pa sad verovatno to važi i za mene. Pitao me je posle premijere Virdžinije Vulf: 'Perviću, da l' vi ovo razumete? To je jezivo koliko je to surovo i agresivno.' Za mene to tada nije bilo, a sad stižu stvari za koje ja postavljam to pitanje. Čini mi se da u tome pozorište velikih predstava, velike glume i velikih tekstova biva potisnuto i da se svodi na ispitivanje njegovih mogućnosti."