Novac ima boju

Prva nedelja aprila je, sa stanovišta berzanskog tržišta, nastavak razočaravajućeg trenda od početka godine. Da nije bilo transakcija velikog obima sa akcijama AIK Banke iz Niša (AIKB) i kikindskog „Baninija" (BANINI), promet na Beogradskoj berzi bi bio izuzetno skroman, kao i ostali loši pokazatelji koji su zabeleženi prošle nedelje. Indeks najlikvidnijih akcija Belex15 je za proteklu nedelju zabeležio pad od 3,26%, a Belexline 2,81%. Ostvaren je prosečan dnevni broj transakcija od 419 sa prosečnim prometom od oko 2,5 miliona evra, što je nešto više u odnosu na zabeležen prosečni dnevni promet prethodnih nedelja. Učešće stranih investitora je bilo 54,71%, od čega 40,74% na strani kupovine i 68,72% na strani prodaje.

Jak dinar ublažio gubitak

Jedini pozitivan pokazatelj prošle nedelje je bio jačanje deviznog kursa dinara, koji je ojačao sa 82,34 na 80,94 ili za 1,71%, što je donekle ublažilo gubitke koji su investitori ostvarili na berzanskom tržištu. Svi su izgledi da se narednih mesec dana, do okončanja parlamentarnih i lokalnih izbora, može očekivati stagnacija ili eventualno blagi pad berze. Nervoza na berzanskom tržištu će nastati nekoliko dana pre 11.05.2008. Uzrok te nervoze će biti pokušaj anticipiranja rezultata izbora, kroz pojačane kupovine ili pojačane prodaje, u zavisnosti kako će investiciona javnost proceniti da će pobednička opcija uticati na berzansko tržište.

Podela investitora

U predizbornoj kampanji, koja je u toku, političari koriste trenutno ponašanje inostranih investitora da bi pridobili naklonost birača za svoju opciju. Jedna grupa političara inostranim ulagačima pridaje veći značaj, nego što oni to stvarno zaslužuju, a druga grupa umanjuje njihov značaj ili pravi razliku između njih. Koristi se pravilo da „novac nema boju", što je tačno, i ne treba praviti razliku u odnosu na zemlju porekla novca, već na strategiju njegovog ulaganja.

Ako pristupimo segmentaciji stranih ulagača, možemo ih podeliti na grindfild investitore, zatim one koji učestvuju na tenderima u postupku privatizacije i, na kraju, portfolio ulagače. Najkvalitetniji investitori su oni koji ulažu u potpuno nova postrojenja (grinfild). Oni donose svež kapital, tehnologiju, novu organizaciju rada, šire tržište i otvaraju nova radna mesta. Strani ulagači koji učestvuju na tenderima u postupku privatizacije preuzimaju postojeće kompanije, donose nova sredstva, sređuju kompaniju, ali često smanjuju broj radnih mesta i otpuštaju radnike. Postoje dobri primeri tenderske privatizacije, ali i loši, gde je kompanija preuzeta radi vrednih nekretnina, a ne zbog svoje delatnosti ili zbog eliminisanja konkurencije i preuzimanja dela tržišta. Poslednji loš primer je „Magnohrom" Kraljevo. Portfolio investicije su vrlo osetljive na političku i ekonomsku nestabilnost i one se smatraju manje kvalitetnim, nego što je to slučaj u prethodna dva oblika ulaganja. Kroz portfolio investicije se donose nova sredstva, ali se ne donosi tehnologija ili organizacija rada, a samo indirektno se utiče na otvaranje novih radnih mesta. Potfolio investicije su često kratkoročne i izuzetno špekulativne, pa kao takve najmanje su povoljne za kompanije.

Dakle nije bitno odakle inostrana ulaganja dolaze, već kakav je njihov kvalitet tj. koja je njihova strategija ulaganja u pogledu otvaranja novih radnih mesta, priliva nove tehnologije i organizacije rada, širenja tržišta i njihove profitabilnosti.