Predrag Bubalo: Koncesinari Alpina i Por neće propasti

Ministar trgovine u ostavci Predrag Bubalo kaže za poslovni dnevnik Biznis da ga ni najmanje ne zabrinjava vest koju je objavio naš list da su članice konzorcijuma za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, firma „Alpina" (u većinskom vlasništvu španske kompanije FCC) i „Por" u velikim problemima na matičnim berzama. Akcije „Alpine" na Madridskoj berzi u proteklih godinu dana pale su za 45,81 odsto, dok je cena akcije „Pora" na berzi u Beču za šest meseci sa 265,6 pala na 175 evra! Ministar Bubalo ovu informaciju naziva „malicioznom ili neznalačkom".

- Smatram da je to maliciozno, jer ste podatke objavili baš u vreme kada je nastao sukob u Vladi Srbije oko ugovora o koncesiji. Ako ste i sami naveli da su to podaci o šestomesečnom ili godišnjem kretanju na berzi ovih preduzeća, onda ste mogli da ih objavite i ranije. Ali vi ste baš izabrali ovaj trenutak i zato smatram da je to maliciozno - kaže Bubalo.

A zašto smatrate da su ovi podaci, kako kažete, neznalački?

- Zato što su akcije na svim svetskim berzama pale, zbog globalne bankarske krize koja je samo prouzrokovana slomom hipotekarnih kredita u SAD. To je lančana reakcija i svima padaju akcije. Banke jednostavno nemaju novac, onda nema kredita i zamislite kako to može da se odrazi na poslovanje firmi koje rade velike investicije koje se mere milijardama evra, kao što su „Alpina" i „Por". Oni jednostavno imaju sve manje posla i zato je normalno da cene akcija ovih kompanija padaju. I zato kažem da su podaci samo tendenciozno plasirani.

Znači, vi nam kažete da nemamo razloga za zabrinutost što firme koje treba da grade autoput beleže drastičan pad akcija na berzama?

- Nije to tako jednostavno. Objasnio sam vam da je to jedan ciklus, da cene akcija padaju kada firme nemaju dovoljno posla. To je ciklus koji je došao, ali koji prolazi i zato se ne može reći da su one propale. Da je to stvar svetske recesije, potvrdili su mi i predstavnici MMF-a sa kojima sam razgovarao pre nekoliko dana. Radeći svoj redovni izveštaj o Srbiji, razgovarali smo i o pitanjima koja se dešavaju u svetskoj ekonomiji i kako će se ona odraziti na Srbiju. Moja procena koju sam im izneo jeste da recesija i bankarska kriza ipak neće imati velikog uticaja na nas, jer smo mi mala zemlja, a imamo i unutrašnjih rezervi koje treba da pokrenemo kroz privatizaciju onih firmi koje još nisu restrukturirane. Stručnjaci iz MMF-a razgovaraju s ministrima, gledaju bilanse i sastavljaju izveštaj o našoj zemlji, koji treba da bude i određeni signal za investitore.

Kad je već reč o investitorima, pozvali ste privrednike da se ne plaše rezultata izbora 11. maja, jer je u Srbiji stvorena takva klima da privrednici odlučuju kako će Srbija izgledati u budućnosti. Nešto ne vidimo da se privrednici mnogo pitaju?

- Drugačije sam to objasnio. Privrednici i investitori svakodnevno određuju pravac Srbije. Sada imamo 2.000 stranih investitora u našoj zemlji. Pretpostavljate po kojim kriterijuma i standardima rade - po evropskim procedurama. I to potpuno isto kao da su u Uniji...

Kada ste sakupili privrednike i saslušali njihove predloge o tome kuda Srbija treba da ide?

- Stalno sam sa njima i to četiri godine. Evo pre vas (9.30 vreme intervjua) imao sam dva sastanka sa direktorima, odnosno vlasnicima firmi. Takav je svaki moj dan i oni po nekoj inerciji i navici dolaze kod mene da im rešim problem. Ali niste mi dozvolili da objasnim šta rečenica o privrednicima i pravcu Srbije znači. Nju koristim već četiri godine, od kada sam ušao u Vladu, jer sam shvatio da će privrednici za naš ulazak u EU učiniti više od političara, koji će staviti samo potpis u Briselu. Ali, šta bi nama značilo danas da nas EU primi, ako naša privreda nije osposobljena da radi po standardima, po procedurama i svemu drugom što važi u EU. Propali bismo! Znači 2.000 stranih investitora radi po standardima Unije. To rade i naši biznismeni koji su privatizovali fabrike. Ako žele da izvoze i rade na tržištu EU, moraju. I tako svi treba da rade. Ko nije bio u privredi, on to ne razume. Kad ti kao privrednik pripremiš sve, dobiješ evropske sertifikate, osposobljen si za EU, već si u Uniji, iako formalno tvoja država nije članica. Svaki zakon koji usvojimo mora da ima overu da je u skladu sa propisima EU. Vlada Vojislava Koštunice donela je 270 takvih zakona.

Lepo zvuči vaša priča, ali realnost u Srbiji jeste inflacija od 11,8 odsto, što je gotovo najviše u regionu, benzin je jedan od najskupljih u regiji, hrana nam je preskupa, hleb je poskupeo. Šta ćemo sa tim da radimo?

- Nisam pričao o lepoti države i slažem se sa vama da je jedan od razloga zbog kojih se dešava sve što ste naveli preskupa država! I na ovo pitanje gledam kao privrednik: država ima veliki aparat koji ima malu produktivnost. Kada sam izabran za generalnog direktora „Livnice", prvo sam 4.314 radnika sveo na 2.600, a tih 1.714 su otpušteni po socijalnom programu. Te godine, sa 2.600 radnika, podigao sam produktivnost na oko 40 odsto u odnosu na vreme kada sam imao 4.314 radnika. Da to neko uradi u SAD, svi bilbordi bi bili sa njegovom slikom, jer je tamo veliki uspeh kada podigneš produktivnost za jedan, dva odsto. Nas je uništilo to što je u vreme Miloševića postojao dekret da niko ne može da bude proglašen tehnološkim viškom. To nas je zaklalo i prešli smo u ekonomski kanibalizam, radnici su pojeli svoje fabrike! Socijalni mir ne može da čuva fabrika, to mora da obezbedi država. I privreda je napravila produktivnost koju državni aparat nije pratio. Pitam vas koliko smo smanjili broj radnika u državnoj administraciji, školstvu, zdravstvu, socijali...

Ali vi ste bili na vlasti četiri godine! Zašto niste smanjili državni aparat koji sada jede privredu?

- Zato što ne može da se smanji! Da je moglo, to bi bilo urađeno. Stalno sam se zalagao za to, ali ja sam samo jedan glas u Vladi koji ovu priču priča četiri godine! Pre tri godine, na moju inicijativu, smanjeno je deset odsto administracije, ali smo zato sa novom vladom dobili nova ministarstva, nove resore i primili smo više radnika nego što smo ih prethodno otpustili. Prvi korak koji sam tražio u novoj, sada već bivšoj vladi, pre godinu dana, bilo je da se državni aparat ponovo smanji za deset odsto, a da se dozvoli prijem pet odsto novih ljudi. Da se prime mlađi ljudi, sa znanjem jezika, koji znaju da rade na računaru, da ispliva kvalitet, da se ljudi bolje plate. Ali to nije prošlo. A znate li zašto? Zato što se već godinu i po dana nalazimo u izbornom ciklusu. Nemoj, sad idu predsednički izbori, pa nemoj, sad su ovi izbori, pa oni izbori. Ovo pričam kao privrednik, a ne kao ministar. I zato vam garantujem da ako DSS i NS budu, a sigurno će biti u novoj vladi, narednih izbora neće biti četiri godine. Ili ja neću sedeti tamo! Ne može više. Kakva god da je Vlada, ljudima i privrednicima treba stabilnost, a ne da smo stalno u izborima!

Da li je tačno da ste tokom pregovora oko energetskog sporazuma sa Rusijom tražili da se 51 odsto NIS-a proda „Gaspromu" za 1,5 milijardi evra, ali da ste posle pristali na cenu od 400 miliona za većinski paket u NIS-u?

- Uvek sam nezadovoljan cenom, to i sada kažem. Da su nam ponudili 1,5 milijardi, opet bih rekao da je malo. Ali ovde nije pitanje nezadovoljstva ili zadovoljstva, već značaja energetskog sporazuma i geostrateške pozicije Srbije. I gledajte kako nam mnoge stvari idu na ruku. Gasovod dolazi u Niš, pa je prvo bilo pitanje kojom će dužinom ići kroz Srbiju. Sada, posle sporazuma Rusije i Mađarske, gasovod prolazi gotovo čitavom teritorijom Srbije! Možda će i jedan krak, za koji smo molili Rusiju, ići za Republiku Srpsku. Ovde je bitka za svaki kilometar gasovoda, jer je svaki kilometar taksimetar. Koliko kilometara gasa ide kroz tvoju teritoriju, toliko taksi i toliko novca. Da ne govorim o radnim mestima na izgradnji gasovoda...

Pitao sam vas zbog cene za kupovinu NIS-a?

- U principu, nikada se ne izjašnjavam o ceni, jer mogu da se izjasnim samo o ceni koju je reklo tržište. Nisam zadovoljan cenom za NIS, ali sam i te kako zadovoljan celinom aranžmana. A to znači da kad imaš gasovod preko cele zemlje, to vam je kao NATO pakt. Ne treba ti NATO kad imaš gasovod!

Ko je Rade Vojvodić, koji se pominje kao nezvanični pregovarač u ime „Gasproma"?

- Nemam pojma, nisam učestvovao u pregovorima.