Prošlo je vreme jeftine hrane

Zbog suše i požara svetske zalihe pšenice najmanje su za poslednjih 30 godina

Cene hrane u svetu rastu, sve bogatija Azija troši kvalitetnije prehrambene proizvode, farmeri ne uspevaju da održe korak sa tražnjom i svet će se ubrzo suočiti sa krizom koja se ponegde već oseća.

Širom planete ljudi protestuju zbog skupoće na koje vlade odgovaraju često kontraproduktivnom kontrolom cena i izvoza.

Obezbeđenje hrane postaje jedan od najvećih izazova 21. veka.

Svetske zalihe pšenice su na najnižem nivou za 30 godina, zbog nepovoljnih vremenskih prilika u zemljama proizvođačima i velike potražnje u zemljama sa naprednijom ekonomijom.

Cene žita rastu već pet godina i vreme jeftine hrane je isteklo.

Demonstracije „gladnih"

Tome su doprineli i suša, pad dolara, prebacivanje novca investitora u sirovine i korišćenje obradivog zemljišta za proizvodnju kultura za biogorivo.

Ipak, čini se da cene više od svega guraju sve bogatija Kina i druge perspektivne ekonomije u razvoju.

Do sredine veka svetska populacija će narasti za dve i po milijarde, na devet milijardi ljudi, a najviše novih stanovnika živeće u zemljama u razvoju u kojima rastu tražnja mleka i mesa, proizvoda čija proizvodnja zahteva više zemlje.

- To je novi neuspeh svetske ekonomije koja već prolazi kroz velike potrese. Ipak, najveći problem je dejstvo viših cena hrane na siromašne - izjavio je Rojtersu Angel Guria iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U Meksiku, čiji je Guria državljanin, desetine hiljada ljudi je demonstriralo na ulicama, zbog visokih cena osnovnog proizvoda - tortilje, čija cena raste uporedo sa poskupljenjem kukuruza.

Zbog skupe hrane protestovalo se i u Kamerunu, Burkini Faso, Indoneziji, na Filipinima.

Prema podacima UN, za 12 meseci zaključno sa januarom, cene hrane u svetu porasle su 35 odsto, pri čemu su mlečni proizvodi poskupeli 80, a žito 42 procenta. Od 2002. godine hrana košta 65 procenata više.

Meksička vlada razmišlja da ukine zabranu na genetski modifikovane (GM) kulture i tako pomogne farmerima da konkurišu SAD, gde se visokoprinosni GM kukuruz smatra normalnim.

Slične zabrane GM kultura imaju Evropska unija i neke zemlje Afrike, koje bi takođe mogle da razmotre njihovo ukidanje.

Brojne države, uključujući Egipat, Argentinu, Kazahstan i Kinu, zavele su restrikcije, kako bi ograničile izvoz i zadržale više hrane.

Stručnjaci podeljeni

Restrikcije, međutim, potkopavaju godine truda uloženog u liberalizaciju međunarodne trgovine, a manja trgovina znači i znatno nestabilnije cene.

I dok OECD i UN prognoziraju da bi u narednih deset godina kukuruz mogao da poskupi 27 odsto, uljarice 23, a pirinač devet procenata, centralna banka Australije pita se da li će tekući skok cena biti jedan od najvećih u istoriji - poput onog sredinom tridesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka.

Realne cene sirovina u vreme brze industrijalizacije u SAD i Nemačkoj početkom 20. veka bile su stabilne ili čak u padu. Međutim, industrijalizacija Kine, sa 1,3 milijarde ljudi, predstavlja sasvim drugačiju stvar, kažu australijski analitičari.

Pojava srednje klase u Kini znači i veću tražnju ne samo osnovnih proizvoda, poput kukuruza, soje i pšenice, već i mesa, mleka i druge visokoproteinske hrane.

Potrošnja mesa po stanovniku u Kini porasla je na 50 kilograma godišnje, sa 20 kilograma u 1985. godini, a za proizvodnju pola kilograma mesa treba oko 3,5 kilograma žita.

Probleme sa hranom pojačava skok cena nafte, odnosno biogorivo čija proizvodnja raste. Ceni se da jedan od četiri bušela kukuruza (25,4 kilograma) proizveden u SAD završi u proizvodnji etanola.

Slično je u još nekim delovima sveta, recimo u Indoneziji, gde je cena palminog ulja rekordna, zbog tražnje biogoriva.

Kada je reč o budućnosti, mišljenja stručnjaka se razlikuju. Neki misle da će bolje đubrivo i prinosnije kulture, uključujući GM, pomoći proizvodnji da drži korak sa tražnjom, dok drugi ukazuju na to da su skupo seme i đubrivo nedostupni seljacima u siromašnim zemljama.