Kako povući novac iz evropskih fondova

Predstavnici više od 100 organizacija, kompanija i institucija iz Srbije učestvovali su prethodnog vikenda na skupu u Briselu o mogućnostima korišćenja fondova Evropske unije u ovoj fazi evrointegracija naše zemlje. Do sada najveća konferencija tog tipa okupila je predstavnike nevladinog sektora, državnih institucija, niza privatnih kompanija, kao i obrazovnih ustanova, u nameri da im predstavi fondove EU trenutno otvorene za Srbiju. Konferenciju je pripremila organizacija EU-access, a delegatima iz Srbije obratili su se predstavnici nekih od EU fondova.

Naime, Evropska unija, kroz svoju „politiku solidarnosti“, svake godine izdvaja značajna sredstva iz zajedničkog budžeta za pomoć ne samo manje razvijenim regionima i državama članicama, već i državama koje nisu njene članice, kao što su zemlje kandidati i potencijalni kandidati, u koje spada i Srbija.

Za nas najznačajniji fond u ovom momentu jeste IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance), koji objedinjava sve dosadašnje fondove namenjene jugoistočnoj Evropi na putu ka Uniji, sve do 2013. godine. Iskustva istočnoevropskih zemalja koje su do sada ušle u EU pokazuju da je veliki problem što mnogo sredstava iz fonda ostane neiskorišćeno jer ne postoje stručni kapaciteti dovoljni da se na kvalitetan način pripreme projekti kojima bi Evropska komisija odobrila finansijsku podršku.

Finansijska vrednost IPA od 2007. do 2013. iznosi blizu 11,5 milijardi evra. U naredne tri godine Srbija može preko IPA fondova da obezbedi finansijsku podršku u iznosu od 572,4 miliona evra, odnosno gotovo 200 miliona godišnje. IPA instrumenti su prvenstveno namenjeni podršci reformama i razvoju u onim oblastima koje su od značaja za proces evropeizacije Srbije, odnosno za primenu standarda EU. Od balkanskih zemalja, od Srbije više para iz IPA može da povuče samo Turska (preko 500 miliona evra godišnje), dok ostale države iz komšiluka mogu da računaju na znatno manja sredstva - od Hrvatske koja ne može da dobije više od oko 150 miliona godišnje, do Crne Gore koja može da računa na stotinak miliona evra u trogodišnjem periodu.

Brojne privatne kompanije, kao i naučne institucije koje su učestvovale na EU access konferenciji više je, od IPA fondova namenjenih prvenstveno reformi javne uprave, interesovao takozvani Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj. Reč je o programu zasnovanom na proklamovanom cilju EU da postane „najdinamičnija, svetski konkurentna, ekonomija zasnovana na znanju“, a koliko se u evropskoj zajednici pažnje posvećuje ovim naporima pokazuje i podatak da ukupan budžet tog programa iznosi gotovo neverovatnih 50,5 milijardi evra. Namera je da se kroz razvoj tehnoloških kapaciteta kompanija smanji nezaposlenost građana Evrope, ali i podstiče konkurentnost privrede u odnosu na tehnološki razvijeniju američku ekonomiju. Ovi fondovi su otvoreni za učešće naših istraživača, ali i za konzorcijume i javno-privatna partnerstva, kao i mala i srednja preduzeća koja inovacijama doprinose razvoju.

Vladimir Čvorkov

Poslato 05.04.2008