Ubiše nas boljim životom i otadžbinom

Političari veruju da narod kratko pamti i brzo zaboravlja, pa tako slogani koji su nekad krasili opoziciju nekoliko godina kasnije postajali su odličje pozicije i obnuto. Čas su levi nudili bolji život, a očas bi to jedini argument bio i desnima. A krenuli smo 1990. godine sa sloganom da sa “Nama nema neizvesnosti” i “Srbija se saginjati neće” da bi stigli do “Napred Srbijo” ili “ Širi dalje”. Biće onda da sa svima nama, ali i njima, još uvek ima neizvesnosti i da se još uvek, mada smo davno u klečećem položaju, saginjemo. Te prve godine uvođenja višestranačja Demokratska stranka poručivala je isto kao i sada, mada im se slogani razlikuju.

Tada je poruka glasila “Vreme je” i Prelomite pametno”, a danas isto to traže ali upakovano u novi omot: “ Za evropsku Srbiju”. “Sutra počinje odmah “ poručivao je SPO, a danas se “skriva” iza slogana koalicije okupljene oko DS. Radikali su krenuli od slogana “Gde su srpske zemlje tu su srpski radikali” da bi stigli danas samo do Srbije, jer su sve druge srpske zemlje koje su oni tako zvali odavno to prestale da budu.

Obećavali su nam da će “Vratiti osmeh Srbiji”, da “Sa nama nema sankcija”, da “Mi dolazimo”. Kasnije nam je i ukazano na “Pošteno”, na “Zrelo je”, da “Tako treba” i “Da živimo kao sav normalan svet”. Kako se i to brzo istrošilo, 1996. godine stigli smo do “Vreme je”, “Idemo dalje”, “Jul je kul”, “Evo ruke” i “Zajedno”. Niti smo išli dalje niti smo mogli zajedno, pa je zato već naredne godine smišljen slogan “Ajmo, ajde, svi u napad”, “ Nepošteni izbori, lopovska vlast”, “Za Srbiju u plusu”, “Srbiju na Zapadu”, “Srbijo izađi”, “Mi dolazimo”, ali i do “Što jes jes, najbolji je SPS”. Tek 2000. su se u političkom marketingu dosetili da se slogani moraju okrenuti onom što narodu najviše treba pa je smišljen slogan “Pamet, znanje i poštenje”, “Uvek uz svoj narod”, ali je ponuđen i “Ugovor s narodom”, pa “Vojislav Koštunica, čovek iz komšiluka”, a bilo je bome i najave “Mi dolazimo - SRS”, potpomognuto sloganom “Radkali, snaga naroda”. Od svih slogana istaknutih te prelomne 2000. jedino čega se narod seća jeste poruka “Otpora” koji tada nije bio politička partija već pokret. I danas, na punolestvo političkih slogana, pamti se i prenosi ono čuveno “Gotov je”, “Puko je ko zvečka” i “Širi se”.

Tri godine kasnije, kada je već bilo jasno da je i u novoj demokratiji vrag odneo šalu i da i ona škripi i puca po šavovima, ponovo se slogani okreću Srbiji i oko nje vrte. Imamo: “Zajedno za Srbiju”, “Srbija na 1. mestu”, “Pobedu za Srbiju”, ali i zahteve “Budućnost odmah” i “ Radikalno bolje”, uz konstataciju - “Kao što narod kaže, Koštunica”. Bio je u ponudi i spasilački slogan “Kad je teško Čović” ali, gle čuda, malo je ko poverovao da je on supermen koji može tešku Srbiju sa teškim političkim problemima izvući iz blata. “Zato što život ne može da čeka” i “Da već danas bude bolje” da bi “Živela Srbija” imali smo prošle godine. Rok upotrebe tim prošlogodišnjim sloganima istekao je za samo deset meseci...

Krađa i lanac sreće

Uspešni su samo oni slogani koji donose rezultat i tu ne treba biti nikakav sladokusac, estetičar ili suviše etičan, ukazuje Milivojević podsećajući da su neki slogani koji su jezički neispravni u prošlih 18 godina imali veću snagu nego oni koji su krojeni po pravopisu i propisu i navodeći kao primer slogan “Tako treba”. Ono što predstavlja problem, ali ne samo naš nego i drugih izbornih kampanja u okruženju pa čak i svetu, jeste “krađa” izbornih slogana:

- Prelistavajući građu o izbornim kampanjama i sloganima za ovih 18 godina zaključio sam da smo na prvim i drugim izborima početkom devedesetih zapravo imali većinu slogana preslikanih i kopiranih iz našeg okruženja. Tako je na prvim predsedničkim izborima 1990. godine u Hvatskoj slogan HDZ bio “HDZ zna se” i na tu temu je na našim izborima prethodnih godina bilo mnogo varijacija od. Ili, ako se uzme slogan kojim je Milan Milutinović išao na predsedničke izbore 1997. godine “I Srbija i svet”, onda se to opravdano može porediti sa Tadićevim sloganom sa ovogodišnjih predsedničkih izbora “I Evropa i Kosovo”. Jednostavno, kada god su neki izbori otkrije se da smo “ponešto” pozjamili ili preslikali jer zapravo nema tu šta novo da se kaže. Treba biti posebno orginalan i vispren pa smisliti nešto novo. Kada se u tome uspe onda taj slogan “zveči” i ostavlja utisak. Jedan od orginalnih i dobro pamtljivih je “Tačka na pljačku” i mislim da je on jedan od najboljih slogana za sve godine, ali je sasvim drugo pitanje da li je nosilac tog slogana uspeo da ga na pravi način iznese do uha birača. Trenutno, barem od onoga što je prezentovano, jedini orginalan slogan ima LDP, “Širi dalje” jer jedino on deluje orginalno, misteriozno, zaverenički i efektno. Deluje kao poruka iz lanca sreće koju dobijamo na mejl, pa ako se ona ne pošalje dalje pratiće nas nesreća narednih godina - zaključuje Milivojević.

Sudeći po istaknutim sloganima u početnim danima političke kampanje za nove izbore, i nakon 18 godina vrtićemo se oko Srbije, Evrope i Kosova, večitih tema i dilema. Direktor agencije “Pragma” Cvijetin Milivojević objašnjava za čitaoce “Nedeljnog Dnevnika” da slogani ne odlučuju izbore ali da jesu bitni jer mogu uticati na jedan deo biračkog tela koji je neodlučan da li da izađe na izbore ili razmišlja između više opcija:

- Slogani naših političkih partija za ovih 18 godina mogu se podeliti u tri grupe. Bilo je slogana koji su odigrali predizbornu funkciju tokom kampanje, ali i ostali u svesti birača pa su neki čak prešli u poslovice. Bilo je, pak, slogana koji su bili jedna vrsta kompilacija, odnosno pokušaja pomirenja između onoga što se zove glavnom porukom, glavnim obećanjem sa nečim što je nadogradnja, jer nagoveštavaju ono što bi trebalo da bude glavna poruka. Ti slogani su uglavnom potrošni i koriste se u kampanjama koje imaju noseće teme kao što to su Srbija i Evropa, ili Kosovo i Evropa. Na kraju, treća vrsta slogana ima usku funkciju i oni su zapravo suštinski slogani koji treba da animiraju birače da izađu na izbore jer oni sami po sebi nose glavnu poruku koja se tokom izborne kampanje može vrtiti. Slogani jesu potrošni materijal i zato se i događa da ih jednom koristi opozicija, a drugi put vlast. Jednostavno, oni se nakon izbora zaboravljaju i malo je onih koji nastave da žive. Nije dobro ni kada ličnost ili stranka koja se promoviše ostane u senci slogana, pa se birači sećaju nekog uspešnog ali ne mogu da se sete koja je stranka ili politički lider taj slogan koristio - objašnjava Milivojević.

LJubinka Malešević

Poslato 05.04.2008