Jedna poučna priča

Za svoj nacionalni razvoj Finci su našli izvanredno, ne samo tehnološko, već sociološko rešenje. Uspon Finske počinje, kao što to često biva, od velike ekonomske i socijalne krize, koja je tu zemlju zahvatila početkom devedesetih godina prošlog veka. Bruto domaći proizvod je padao tri godine uzastopno, ukupno za više od 10 odsto, stopa nezaposlenosti je (sa 2-3) skočila na 17 odsto, banke su propadale kao i nacionalna valuta, a spoljno-ekonomski i budžetski deficit su dostizali zabrinjavajuće razmere. Kad Finci pričaju o tom dobu, porede ga sa svetskom depresijom s kraja dvadesetih i početka tridesetih godina i ono zaista dobija apokaliptične razmere.

Čovek koji je u zbivanja početkom devedesetih bio uključen do grla i koji je, po opštem mišljenju, Finsku postavio na put brzog razvoja, bio je Esko Aho, predsednik finske vlade od 1991. do 1995, danas direktor SITRA-e, (još jedne) finske agencije za finansiranje i podršku istraživanjima i razvoju. Aho u razgovoru za EM ističe tri razloga koji su odlučujuće doprineli uspehu njegove vlade i njegove zemlje u celini. Prvo, to je odluka da se Finska priključi Evropskoj uniji. Proces priključenja je počeo još krajem osamdesetih, ali je početkom devedesetih Finska morala da donese konačnu odluku da ne želi da postane član EU. "Mi smo mislili", kaže Aho, "da će glavni korisnik tog procesa biti tradicionalne grane, drvna, papirna i metalska industrija, ali je najveći profit izvukao ICT sektor".

Drugi razlog bilo je drastično smanjenje javne potrošnje, a treći, povezan s prethodnim, duboka reforma poreskog sistema tako da je "Finska dobila moderan poreski sistem koji promoviše ekonomski razvoj i diversifikaciju".

Opširnije u novom broju Magazina Ekonomist.

Teme: Privredni rast

Lokacija: Finska

Ličnosti: Esko Aho

Institucije: EU, SITRA