Bez prevoda lek je verovatno „divljak“

BEOGRAD - Svi uvozni proizvodi, a posebno lekovi, moraju imati deklaraciju i uputstvo za korišćenje na srpskom jeziku, ali u našim prodavnicama, pa i u apotekama ovo pravilo propisano zakonom - kao da ne važi uvek.

Nepoznavanje sastava i načina korišćenja može biti štetno za čitav niz artikala, a o potencijalnim opasnostima od nepravilnog uzimanja lekova suvišno je i govoriti. Međutim, sve češće je u Srbiji za bezbedno uzimanje tableta potrebno odlično poznavanje ne samo engleskog jezika, već i grčkog, slovenačkog, mađarskog...

Uputstva o karakteristikama leka, načinu doziranja i drugim, za pacijente važnim podacima su korisnicima često nerazumljiva, što može ozbiljno ugroziti njihovo zdravlje. Regulativa je kod nas precizna, ali je učesnici u prometu ne poštuju do kraja, a nadležne službe, izgleda, tu pojavu ne smatraju problematičnim.

PROPISI SU JASNI

U Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, odnosno u članu 88 jasno piše da“svaki lek u prometu mora biti obeležen na srpskom jeziku u skladu sa dozvolom za stavljanje leka u promet i sa sažetkom karakteristika leka“.

Član 90 je još precizniji jer propisuje da „uputstvo za pacijenta - korisnika mora biti na srpskom jeziku i pripremljeno na razumljiv način“

PA, ŽALITE SE

- Moja ćerka je na osnovu recepta u državnoj apoteci podigla lek Serodžat. I pored toga što je u kutiji bilo uputstvo na srpskom jeziku, na originalnom pakovanju leka sve je pisalo na engleskom jeziku - kaže naša čitateljka LJ. M. Posumnjala je da proizvod nije registrovan.

- Saznala sam da je lek registrovan i da je nosilac dozvole poznata kuća GLADžOSMITHKLINE, koja i pored velikog ugleda koji uživa, očigledno koristi haos na našem tržištu i ne poštuje domaće zakone. Zato sam pozvala odgovornu osobu u predstavništvu, koja mi je objasnila, mada ne zna tačno po kom zakonu, da za male serije lekova nije obavezno usklađivanje sa registracionom dokumentacijom - objašnjava gospođa LJ. M. i dodaje da je posle njenog upornog negodovanja, sagovornica malo izgubila strpljenje i uputila je da se obrati Tržišnoj inspekciji.

U Agenciji za lekove i medicinska sredstva smatraju da nisu nadležni za kontrolu, već da je Ministarstvo zdravlja zaduženo za nadzor lekova u prometu.

Vukosava Stevanović iz Farmaceutskog jezgra za Glas kaže da je Zakon o prometu lekova jasan i da, ne samo da uputstvo mora biti na srpskom, već i svi podaci na kutiji.

- Ništa ne sme biti na stranom jeziku. Na samom pakovanju leka mora da budu svi propisani podaci, od važnih upozorenja do naziva proizvođača, broja dozvole za stavljanje u promet i broja serije leka. Ako kutija ne sadrži takve podatke i to napisane na našem jeziku, pacijent ne može biti siguran šta je kupio, a takav promet je na nivou šverca - tvrdi Stevanovićeva.

Ona objašnjava da bi tekst na kutiji mogao da znači da proizvod nije ni registrovan, odnosno da pripada seriji koja nije prošla proces registracije. Odnosno, može se desiti da je Agencija odobrila isti lek, ali iz druge serije, što je propisno obeleženo na kutiji, u kojoj se u tom slučaju nalazi i uputstvo na našem jeziku.

Autor:

Snežana Čelić