„NJet“ raketnom štitu!

Vladimir Putin i Džordž Buš na svom poslednjem susretu u svojstvu predsednika Rusije i SAD, održanom juče u Sočiju, ponovo nisu mogli da se dogovore o osnovnom problemu rusko-američkih odnosa - protivraketnoj odbrani.

Ruski predsednik je priznao da je to bilo jedno od najsloženijih pitanja na pregovorima, posle kojih je potpisana Deklaracija, sa pogledima Putina i Buša na buduće bilateralne odnose. Putin napušta funkciju predsednika u maju 2008, a Buš u januaru 2009.

„Kamen spoticanja“ u odnosima Ruske Federacije i SAD postali su planovi Amerikanaca da se zaštite od „raketne pretnje“ Irana postavljanjem objekata svog sistema protivraketne odbrane u istočnoj Evropi. Deset raketa-presretača planirano je da se razmesti u Poljskoj, a u Češkoj - radari. Rusija smatra planove SAD pretnjom svojoj nacionalnoj bezbednosti.

RAZUME, ALI...

Džordž Buš je izjavio da shvata zabrinutost Moskve zbog američkih planova protivraketne odbrane. „Nama još predstoji mnogo da učinimo da bi rusku stranu ubedili da taj sistem (PRO) nije usmeren protiv Rusije“, rekao je američki predsednik. On je u Sočiju rekao da su elementi američkog sistema PRO u Evropi namenjeni za zaštitu od pojedinačnih, a ne od masovnih lansiranja raketa. „Smatram da je to odbrambeni, ne ofanzivni sistem. Taj sistem je uperen protiv mogućnosti pojedinačnog ili dvojnog lansiranja raketa, radi naše zaštite. Sistem nije stvoren da bi zaustavio Rusiju“, rekao je Buš, dodajući da Rusija nije neprijatelj, već zemlja „s kojom obavezno treba sarađivati“.

PRIJATELJSKI  SA MEDVEDJEVIM

SOČI - Američki predsednik Buš juče je izjavio da sa novoizabranim ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedjevim želi da izgradi prijateljski odnos koji bi doprineo rešavanju „zajedničkih problema“, prenele su agencije. Buš je rekao da je Medvedjev „veoma pametan čovek, koji govori ono što misli“. „Nadam se da ćemo dobro raditi“, rekao je predsednik SAD. Medvedjev je poručio svom budućem kolegi da u američko-ruskim odnosima neće doći „do prekida“ nakon što on stupi na dužnost šefa države 7. maja.

MOSKVU ŠTITI ŠTIT S-400 TRIJUMF

MOSKVA - Rusija je juče stavila u funkciju svoj novi sistem za protivraketnu odbranu S-400 Triumf u trenutku kada Sjedinjene Države planiraju da postave protivraketni štit u istočnoj Europi, javlja agencija Interfaks. Pozivajući se na glavnog zapovednika ruskih vazduhoplovnih snaga snaga Aleksandra Selina, agencija je javila da će novi sistem u početku štititi Moskvu, a do 2015. trebalo bi da bude postavljen u svim većim industrijskim regijama. Sistem S-400 ima projektile koji mogu da presretnu objekte koji lete na visini od samo deset metara.

PUTIN: NEĆU SE BAVITI SPOLJNOM POLITIKOM

Vladimir Putin izjavio je juče da se, ukoliko postane premijer pošto Dmitrij Medvedjev 7. maja preuzme dužnost šefa države, neće baviti spoljnom politikom.

To je po Ustavu u delokrugu šefa države predsednika Rusije koji određuje spoljnu politiku i Medvedjev će predstavljati Rusiju na međunarodnim forumima na najvišem nivou, rekao je Putin na konferenciji za novinare u Sočiju, posle susreta sa američkim predsednikom Bušom.

Prema Putinu, vlada ima dovoljno pitanja iz oblasti privrede, a on namerava da se bavi rešavanjem socijalnih pitanja koji se „tiču građana u svakoj zemlji, pa tako i u našoj“.

„Nameravam da se usredsredim na rešavanje tih pitanja“, rekao je Putin.

Putin i Buš dugo vremena su razmatrali taj problem, u dijalogu je došlo do nekog napretka, ali pozicija dveju strana se principijelno nije izmenila, što je i rečeno u juče usvojenoj Deklaraciji iz Sočija. Istovremeno, predsednik Rusije je posle pregovora izjavio da rešenje može biti nađeno.

Putin i Buš istakli su u Deklaraciji o strateškim okvirima za saradnju dve zemlje da će nesuglasice rešavati u duhu uzajamnog uvažavanja, potvrdivši pri tom privrženost uvažavanju vladavine zakona i međunarodnog prava.

Pred susret dvojice lidera u ruskom letovalištu Sočiju bilo je najavljeno da će jedna od tema razgovora biti i situacija na Kosovu i Metohiji - čiju je nezavisnost Vašington priznao, a Moskva odbacila, ali detalji o tom delu razgovora za sada nisu poznati, prenose agencije.

„Ulagaćemo napore za ispoljavanje pozitivnih oblasti saradnje, u kojima se naši interesi poklapaju, i ostvarivati zajedničke projekte i aktivnosti koji će dovesti do zbližavanja naših zemalja, slabeći napetost u partnerskim odnosima tamo gde se naši interesi razlikuju“, istaknuto je u Deklaraciji iz Sočija.

U Deklaraciji usvojenoj posle susreta Buša i Putina, izražena je namera da se „traže odgovori na nove izazove miru i bezbednosti u svetu u skladu sa principima međunarodnog prava i uvažavanjem uloge Ujedinjenih nacija“.

„Čvrsto smo rešeni da blisko radimo zajedno povodom svih glavnih globalnih međunarodnih izazova sa kojima se suočavamo, uključujući traženje mira na Bliskom istoku, osiguranja bezbednosti i stabilnosti u severoistočnoj Aziji pomoću ‘šestostranog procesa’ u Avganistanu, Iranu, Iraku i drugim delovima sveta, radeći sa državama kroz UN i druge međunarodne i regionalne organizacije i mehanizme, uključujući Savet Rusija-NATO i Grupu osam, radi jačanja naše saradnje svuda gde je to moguće“, istakli su Buš i Putin.

U Deklaraciji je posebno pomenut „severnokorejski nuklearni program“, gde je izražena puna podrška pregovorima šest zemalja i namera da se nastavi saradnja Moskve i Vašingtona u skladu sa dogovorima i odredbama Rezolucije 1718 Saveta bezbednosti UN radi dostizanja potpune denuklearizacije Korejskog poluostrva.

Istaknuta je privrženost političkim i diplomatskim naporima za nalaženje pregovaračkog rešenja za „iransko nuklearno pitanje“.

Iran je pozvan da poštuje zahteve Međunarodne agencije za atomsku energiju i tri rezolucije SB UN (1737, 1747 i 1803), uključujući obustavljanje aktivnosti vezane za obogaćivanje i preradu uranijuma.

Buš je na konferenciji za novinare posle susreta pozitivno ocenio napore Rusije za rešavanje „iranskog nuklearnog programa“.

„Rusija je saopštila da Iran može da ima nuklearni program civilne namene i izrazila spremnost da mu isporuči gorivo, kako Iran ne bi morao da obogaćuje uranijum“, rekao je Buš.

U Deklaraciji su posebni odeljci posvećeni pregovorima o budućem sporazumu o ograničenju strateških ofanzivnih potencijala, sporazumu o raketama srednjeg i kratkog dometa, borbi protiv međunarodnog terorizma, sprečavanju trgovine oružjem i saradnji u oblasti odbrambenih tehnologija.

Značajan deo dokumenta posvećen je sprečavanju širenja oružja za masovno uništavanje i ekonomskoj saradnji dve zemlje, a najavljeno skoro potpisivanje bilateralnog sporazuma o saradnji u oblasti miroljubive upotrebe nuklearne energije.

Deklaracija je bila gotova još juče, ali se njen najvažniji deo, koji se tiče američkih planova o instaliranju protivraketne odbrane u Evropi i koji je, prema Putinovom svedočenju bio najkomplikovaniji u razgovorima, usaglašavao do poslednjeg trenutka.

Kako je medijima saopštio izvor iz ruske delegacije, ministri spoljnih poslova dve zemlje Kondoliza Rajs i Sergej Lavrov su formulacije o protivraketnoj odbrani usaglašavali i preksinoć tokom neformalne večere sa Putinom i Bušom, pišući ih na meniju.

Bez obzira na ozbiljne nesuglasice po nizu pitanja, i Putin i Buš su povoljno ocenili osam godina rada od vremena prvog njihovog susreta u LJubljani 2001. godine. „Mislim da se Džordž slaže sa mnom, da je taj dijalog u celini bio koristan“, rekao je Putin.

„Vrlo je važno naći mogućnost i ponašati se prijateljski i tamo gde se zemlje ne slažu. I mi smo u tome umnogome uspeli. Hvala vam takođe za Vašu otvorenost, to su bili vrlo dobri odnosi“, odgovorio mu je predsednik SAD.

Autor:

Radislav Ćuk